МОНТГОМЕРИ: Четири могућа исхода када је у питању Косово

ИСКРА на Фејсбуку

Вилијам Монтгомери (Фото: РТРС/YouTube)

Компромис приликом решавања косовског проблема могућ је само у директном договору Београда и Приштине, каже за „Танјуг“ бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери, али истиче да није оптимиста по том питању.

„Нисам оптимиста када је у питању Косово и очекујем да ће то питање наставити да оптерећује регион“, рекао је Монтгомери, на питање има ли, према његовом мишљењу, простора за компромисно рјешење, с обзиром на то да Приштина не прихвата ништа осим независности.

„Моје лично мишљење је да, ако ће бити компромисног рјешења, онда ће оно бити резултат директног договора између Београда и Приштине“, каже Монтгомери, али указује да за један такав споразум постоје двије велике препреке.

Прва препрека је, каже, то што косовски Албанци имају јаку подршку Американаца да се држе става о независности Косова у оквиру постојећих граница.

„Све док САД буду имале тај став, мале су шансе да би иједан политичар, косовски Албанац, преузео политички ризик ‘предаје’ било које територије“, сматра Монтгомери.

Ако ова препрека уопште може да се преброди, највећа шанса за то је управо сада, у Трамповој ери, јер највише структуре америчке владе уопште не занима овај регион, додаје Монтгомери.

Друга препрека је то што би добар компромис било оно што би многи на обје стране у великој мјери сматрали неприхватљивим и чему би се јако противили.

„Мислим да би то било веома тешко и за Србију и за косовске Албанце, али, посебно за ове друге“, каже Монтгомери.

„Четири могућа исхода“

Према његовом мишљењу, постоје четири могућа исхода када је ријеч о Косову.

Први, како каже, јесте продужетак актуелне ситуације, што би на крају било искоришћено као разлог да се блокира пријем Србије у ЕУ.

Други је нормализација односа без директног признања независности Косова са српске стране.

„Очекујем да ће ЕУ тражити од Србије да утиче на Русију да престане да блокира пријем Косова у УН у замену за чланство Србије у ЕУ“, каже некадашњи амерички дипломата.

Као трећи могући исход, Монтгомери види то да ће пред Србију, на крају процеса придруживања, бити стављен избор по принципу „узми или остави“ – „признајте независност Косова и улазите у ЕУ, одбијте и нећете бити члан“.

Четврти могући исход јесте да српско руководство и руководство косовских Албанаца постигну билатерални споразум, у којем ће бити елемената који се међународној заједници неће допасти.

Као примјер таквих елемената, Монтгомери наводи неки вид поделе Косова и укључење мањег дијела територије у Србији који је сада претежно насељен Албанцима.

„Знаћете да је компромис добар када му се кључни актери на обе стране оштро противе“, закључује Монтгомери.

Коментаришући недавну посјету сенатор Рона Џонсона Србији, каже да је он само поновио стандардне америчке ставове, те да његову посјету, имајући то у виду, не треба интерпретирати као некакав вид притиска.

О „руском питању“

На питање о руско-српским односима и захтевима ЕУ да Србија хармонизује своју спољну политику са европском, па и када се ради о Русији, Монтгомери каже да тај захтев треба сагледавати у светлу чињенице да многи у ЕУ уопште не желе нове чланице, а посебно не оне које имају озбиљна питања са суседима.

ЕУ већ има озбиљне проблеме, указује, и доста је оних које брине пријем нових чланица.

„Али умјесто да то кажу директно, ти скептици покрећу разна питања и покушавају да изврше притисак на Србију да се томе приклони. ‘Руско питање’ спада у ту категорију“, уверен је Монтгомери.

„Скептици су на добитку у сваком случају: ако се Србија не приклони, они могу да кажу – ‘није спремна за ЕУ’. Или, Србија се приклони и то питање нестаје, а појављује се ново и тако без краја и конца“, закључио је Вилијам Монтгомери.

РТРС, Танјуг

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.