МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ СПРЕМА ЈОШ ЈЕДНУ НОВИНУ: Хоће ли матуранти „прескакати” уписни праг

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика, Д. Ћирков

Фото: Политика, Д. Ћирков

Судећи према најавама просветних власти, мали матуранти следеће године неће мучити муку само са три матурска теста, већ ће морати да „прескоче” и уписни праг како би добили књижицу жељене средње школе.

Тренутно је ситуација следећа: завршни испит је обавезан за крај основног образовања и ко га не положи не може да добије потврду да је завршио основну школу нити да настави школовање. Али, ни бод није потребан за пролаз ка средњој школи.

Образложење надлежних да систем тиме пружа шансу свим ученицима да наставе школовање чак и директори гимназија оцењују као лош изговор. Јер овако се заваравамо да су сви ђаци положили уместо да се пошаље порука основним школама где треба да појачају рад.

– Да нема било штрајка, данас бисмо могли да уведемо праг знања, али не би сва деца била у равноправној позицији. Хоћете праг знања идуће године? Обећавам да ћемо га увести – рекао је министар просвете др Срђан Вербић на недавној седници Одбора за образовање Скупштине Србије.

Он је у неколико наврата последњих месеци заступао ову идеју, образлажући је подацима са уписа који говоре да су на почетку ове школске године гимназије уписивали и ђаци са довољним успехом, па чак и они ученици који су на матури имали само један бод.

Ова идеја није Вербићева. Први су о томе проговорили чланови Форума средњих стручних школа Београда (ФССШ) и председник овог синдиката Милорад Антић, који је захтев за увођењем уписног прага поновио ових дана и у Скупштини Србије:

– Неопходно је дефинисати минималан број поена са којим би се ђаци уписивали у средње школе, јер би овакав потез пре свега допринео повећању квалитета ученика у гимназијама. Сада се дешава да те школе уписују и ђаци који су на малој матури освојили мање од пет поена. Увођење прага би решило проблем празних стручних, пре свега трогодишњих школа, који је посебно изражен када су се ђаци након поништавања резултата мале матуре уписивали само на основу успеха из основне школе.

Како би то могло да изгледа у пракси још није познато, а предлог ФССШ пре увођења трећег теста је био да се у гимназије уписују ђаци који би на српском и математици освојили најмање по 10 поена, док би доња граница за четворогодишње профиле у средњим стручним школама требало да буде пет плус пет бодова. Сви који остану испод тог прага уписивали би се у трогодишње средње школе.

Међутим, остаје чињеница да је покушај да се као праг уведе пет плус пет бодова 2003. године довео до катастрофе – велики број ђака није успео да достигне тај резултат, па је организован поправни пријемни да средње школе не би остале полупразне.

Оно што ситуацију са уписом у средње школе додатно компликује јесте и то што је због беле куге деце све мање, па је према речима Вербића, прошле године било 12 одсто више слободних места него свршених основаца. Због тога су многи занати остали без ђака, а гимназије уписивали и лоши ученици.

Зато се ових дана очекује да просветне власти објаве и план уписа у средње школе за ову годину, који ће, како је министар просвете најавио за „Политику”, подразумевати и сечу места у традиционално најпопуларнијим и најмасовнијим – економским и медицинским школама.

Међутим, питање које без одговора је како да се подигне квалитет гимназија када ђаци и даље уче према наставним плановима и програмима из деведесетих година, који су у међувремену само мало „проветрени”. Реформа гимназија већ је неколико пута одлагана, иако она заузима значајно место у Стратегији развоја образовања до 2020. године.

Подсећања ради, пре две године Министарство просвете, науке и технолошког развоја затражило је од Националног просветног савета (НПС) да продужи важење наставних планова и програма у гимназијама, али су чланови НПС-а одлучили да такву одлуку препусте министру.

– Не слажемо са са овим продужењем јер не би требало да подржавамо старе програме који нису реновирани 20 година. Ако овако наставимо, бојим се да ћемо ући у трећу деценију са застарелим програмима за школе које треба да буду елитне – било је образложење председнице НПС-а проф. др Десанке Радуновић.

Да подсетимо, за школску 2011/2012. и 2012/2013. годину су прихваћени „освежени” наставни планови и програми из којих су избачени појмови и лекције које је прегазило време, попут СФРЈ и слично, али је то било све од реформе.

Гимназије тренутно уписује до 24 одсто ђака, остали се утркују за упис у средње стручне школе. Стратегијом је планирано знатно повећање обухвата ученика гимназијама ка половини популације ученика који иду у четворогодишње средње школе.

По речима др Ане Пешикан, која је један од аутора овог документа, процес занемаривања гимназија траје предуго – није се улагало деценијама у њих, дуго је разаран њихов квалитет и тренутни мали обухват је резултат тог негативног процеса.

А да нешто дефинитивно мора да се мења, сведоче и најновији резултати евалуације средњих школа у Србији, који су показали да је готово 40 одсто гимназија оцењено јединицом или двојком. Тек свака 10 гимназија и свака четврта средња стручна школа добила је највишу оцену – четворку.

Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.