МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ РС: Негирање геноцида кривично дјело само ако се позива на насиље и мржњу
Фото: Википедија
Министарство правде Републике Српске упутило је 1. јуна мишљење на Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ у којем је наглашено да се негирање геноцида, ратног злочина и злочина против човјечности сматра кривичним дјелом само у случају да је негирање извршено на такав начин да се позива на насиље или мржњу према одређеној групи.
“Што се тиче усклађивања законодавства у БиХ са правном тековином ЕУ треба имати у виду Уставом дефинисане надлежности. Према Оквирној одлуци, негирање геноцида, ратног злочина и злочина против човјечности сматра се кривичним дјелом само у случају да је начин негирања извршен на такав начин да се позива на насиље или мржњу према одређеној групи”, истиче се у мишљењу/примједбама Министарства правде Српске упућеном Савјету министара БиХ.
У мишљењу се наводи да позивање на насиље представља кривично дјело против јавног реда и мира, а имајући у виду да је област јавног реда и мира, у складу са уставима БиХ и Републике Српске, у искључивој надлежности ентитета ово дјело не може бити предмет инкримисања Кривичног закона БиХ.
“У члану 8 Нацрта предложене ријечи – ‘њима подређених физичких лица’ потребно је замијенити ријечима ‘запослених’ или да члан 124 тачка д) остане у важећој формулацији. Сматрамо и да је члан 9 Нацрта којим се мијења члан 145 тачка а) у супротности са Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, односно да се истим крши члан 10 Конвенције, на начин да грубо ограничава слободу изражавања, као и да исти може имати различите конотације приликом примјене у пракси”, навели су из Министарства правде Српске.
У примједбама се додаје да Министарство правде Српске уважава чињеницу да приједлог за измјену члана 145 тачка а) проистиче из обавезе имплементирања Додатног протокола Конвенције о сајбер криминалу, као и усклађивања законодавства у БиХ са правном тековином ЕУ, тачније Оквирном одлуком Савјета ЕУ о борби против одређених облика и израза расизма и ксенофобије путем кривичног права, али је занемарена чињеница поштовања Уставом и законима дефинисаних надлежности, на начин да је Конвенција о сајбер криминалу у законодавству БиХ имплементирана кроз кривичне законе Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта, јер је област борбе против сајбер криминала у надлежности ентитета, кантона и Брчко дистрикта.
“Да је овакав начин имплементације Конвенције задовољавајући потврдила је процјена евалуацијског тима Савјета Европе током 2010. године. Стога и Додатни протокол треба имплементирати на исти начин, односно у складу са дефинисаним надлежностима у БиХ”, навели су из Министарства правде Српске уз молбу да Савјет министара као овлаштени обрађивач приликом утврђивања новог текста закона уважи ове препоруке.
Савјет министара БиХ утврдио је на јучерашњој сједници Приједлог закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ којим је предвиђено кажњавање негирања геноцида или злочина против човјечности затвором од пет до 10 година.
Министар безбједности БиХ Драган Мектић рекао је јуче Срни да су у Приједлогу закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ, које је утврдио Савјет министара БиХ, дословно уважене примједбе Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ БиХ и Министарства правде Републике Српске.
Он је навео да је пристао да гласа за овај приједлог јер, како каже, колико је њему познато у текст су унесене примједбе ВСТС-а и Министарства правде Републике Српске.
Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић рекао је данас да је Савјет министара БиХ у начелу усвојио текст измјена и допуна Кривичног закона, те да ће српски министри прихватити коначан текст уколико буду прихваћене њихове примједбе које су “на линији препорука Владе Републике Српске”.
“Текст измјена и допуна Кривичног закона вјероватно нећемо видјети наредних дана док записником не констатујемо да ли су све примједбе уграђене у нови текст закона”, рекао је Шаровић новинарима у Сарајеву, у паузи засједања Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.
Уколико текст измјена и допуна Кривичног закона БиХ не буде усаглашен са примједбама, каже Шаровић, може да иде у процедуру, али без гласова српских представника који ће у том случају бити прегласани.
Међутим, Шаровић је јуче након сједнице Савјета министара рекао да су приликом утврђивања Приједлога закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ уважене сугестије министара из Републике Српске, ВСТС-а и Министарства правде Републике Српске.
