МИЛУНКА САВИЋ: Жена херој, чистачица у банци

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

О Милунки Савић, хероини из Балканских и Великог рата причале су се легенде. Она је, свакако, била јединствен пример жене која је јунаштвом надмашивала многе мушкарце и једна од највише одликованих бораца ратова с почетка прошлога века. Али, као што често бива, кад су ратови прошли, о њеној судбини се мало ко бринуо. Тек после много година почело је да се говори и пише о њеним подвизима.

Поводом стоте годишњице Првог светског рата, у Прокупљу је ових дана приказана књига о Милунки, чију су аутори Предраг Павловић, Новица Пешић и Видоје Голубовић. Њихову књигу под насловом „Милунка Савић витез Карађорђеве звезде и Легије части” издали су Удружење ратних добровољаца, „Прометеј” и РТС у оквиру едиције „Србија у Великом рату 1914–1918”. Истовремено је промовисан и документарни филм „Милунка Савић – српска хероина” аутора Бранка Станковића, новинара РТС. О овој необичној личности српске историје надахнуто је говорио Предраг Павловић, предавач националне и војне историје на Војној академији.

То је књига која на свој начин брани од заборава ову јунакињу. Промовисана је баш у Прокупљу где је и формиран Други пешадијски пук „Књаз Михаило”, који је једини од свих српских пукова назван – Гвоздени пук, у којем је она као ратник показала невиђено јунаштво.

А ко је, уствари, била Милунка Савић? Ова сеоска девојка, рођена у Копривници на обронцима Копаоника 1890. године, пријавила се у војску да би заменила брата јединца. Све до рањавања у Брегалничкој бици нико није ни знао да је она, уствари Милунка, а не Милун, како се представљала. И одлучно је одбила да буде демобилисана. У Великом рату она је опет добровољац и то истакнути бомбаш у Колубарској бици када је Гвоздени пук први пробио непријатељске линије. За то је одликована Карађорђевом звездом са мачевима. При повлачењу 1915. године опет је тешко рањена, али се после опоравка вратила на Солунски фронт. У бици на Кајмакчалану сама је заробила 23 бугарска војника. Добила је нашу медаљу „Милош Обилић” и француски орден Легије части. Французи су је одликовали и Златним крстом са палмом. Унапређена је и у чин наредника…

После ратова нашла је посао куварице у Босни где се удала и са Вељком Глигоровићем изродила кћер Милену. Брак је кратко трајао, али је Милунка усвојила још три самохране девојчице. Тек 1920. године доделила јој је држава мало имање у Војводини за ратне заслуге. Са четири девојчице није могла од тога да живи па се преселила у Београд где се 1929. године запослила као чистачица у Хипотекарној банци, живећи у скромној кућици у којој је, ипак, очувала велики број деце из родног краја која су долазила на школовање у престоницу. Кад је добила малу пензију, потпуно је заборављена од свих. Умрла је у оној већ оронулој кућици 1973. године.

Ипак, последњих година о Милунки Савић, као српској хероини, почело је више да се пише и говори. Мирко Добричанин, војни историчар, у књизи „Топлички гвоздени пук” њој и Флори Сендс из Шкотске, јединим женама борцима овог пука, посветио је посебне странице. О њеним подвизима и животном путу пише и Википедија.

Тек четири деценије по упокојењу посмртни остаци Милунке Савић пренети су у Алеју великана на београдском Новом гробљу. Недавно је и Завод за заштиту споменика културе из Краљева реконструисао њену родну кућу, а Музеј Топлице у Прокупљу планира да оснује спомен-парк јунацима Гвозденог пука. Међу бистама носилаца Карађорђеве звезде биће, кажу, и Милункина.

Политика, Д. Борисављевић

Тагови: ,

1 коментар

  1. Б. Ш. Б. каже:

    Слава и част Хероју – Хероини!
    Сестра се жртвовала за брата!
    Херојски се жртвовала за своје саборце и грб за који се борила!
    Неуморна и неустрашива мајка се борила и жртвовала за своју дјецу!
    Унрла је достојанствено и скромно . . . Јер. . .
    О њој и њеној судбини су требали да брину прије свих: Њени саборци (Команданти) Државници и тадашњи хроничари и списатељи!
    Као што је узалуд питати Краљевину: Зашто није збринула своје јунаке – тако је бесмислено оптуживати некога за скромну судбину Хероине – која није имала више школе од тога да буде спремаћица!
    Милунка Савић заслужује да се памти као Хероина а не као „пацка или приговор“ неким режимима!
    Слава јој и Хвала!

    А карактеристичне су двије ствари:
    – Прва: 1994-те и даље у Општинама на територији Републике Српске запошљаване су на добро плаћена мјеста – без обзира што нису имале потребну школску спрему – Жене погинулих бораца! (Па и кћерке и сестре…)
    – Друга: данас, послије толико година неки „аутори“ праве каријеру пишући о „заборављенима“ а многи од њих су писмени по неколико деценија!?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.