ЛУКАШЕВИЧ: Србија може да рачуна на подршку Русије у одбрани свог суверенитетa

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: rs.sputniknews.com

Фото: rs.sputniknews.com

Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров посетиће 15. маја Београд. На састанку са председником Србије Томиславом Николићем и другим представницима српског руководства, он ће размотрити билатералне односе, између осталог и реализацију заједничких економских пројеката, као и сарадњу у оквиру ОЕБС-а, којим тренутно председава Београд.

Москва са задовољством истиче да се оријентација Београда на чланство у ЕУ не разматра као препрека даљем јачању веза са Русијом. Званични представник Министарства спољних послова Русије Александар Лукашевич у интервјуу за РИА Новости на питање шта ће бити на дневном реду разговора у Београду одговара:

— Посета Сергеја Лаврова Београду ће нам омогућити размену мишљења са руководством Србије о читавом низу билатералних питања, између осталог и о резултатима посете председника Путина Србији 16. октобра 2014. године. Разговори са председником Србије Томиславом Николићем, премијером Александром Вучићем и првим замеником председника владе, министром спољних послова Ивицом Дачићем пружиће могућност да се упореде ставови о основним аспектима билатералних и међународних односа, да се оцени динамика реализације раније постигнутих договора, да се испланирају даљи односи.

Какво се место у разговорима заузимају питања која су у ингеренцији ОЕБС-а?

— С обзиром на то да Србија председава ОЕБС-у, приликом посете ће бити речи и о сарадњи у оквиру Организације. О тим питањима Лавров и његов српски колега Ивица Дачић, који председава ОЕБС-у, воде интензиван дијалог. Ове године министри су разговарали на маргинама годишње Минхенске конференције 7. фебруара, у току заседања СБ УН у Њујорку 23. фебруара и Савета министара спољних послова ОДКБ-а у Душанбеу 2. априла. Трећег маја је одржан телефонски разговор, чија је главна тема била ситуација у Украјини. Поздрављамо тежњу наших српских колега да одмерено и објективно приступају питањима ОЕБС-а, поштујући ставове свих држава-чланица. Рачунамо на координацију напора са Србијом у преосталом периоду њеног председавања.

Шта сматрате првостепеним задацима који стоје пред ОЕБС-ом?

— У данашњим турбулентним условима у први план избија тражење путева за излазак из кризе европске безбедности. У том контексту велики значај има наставак процеса „Хелсинки плус 40“ и ефикасни рад „Групе мудраца“ о питањима безбедности. ОЕБС и српско председавање играју важну улогу у регулисању унутрашњег конфликта у Украјини. Руска страна је спремна на даљи посреднички рад у оквиру Контакт-групе за Украјину и на пружање подршке специјалној посматрачкој мисији ОЕБС-а у тој земљи. Несумњиво, важна тема је достојанствена прослава 70. годишњице завршетка Другог светског рата. На преговорима са Дачићем говориће се и о координацији напора у решавању других тема, актуелних за ОЕБС. Међу руским приоритетима је подстицање Организације да пружи активнији допринос хармонизацији интеграционих процеса и јачању традиционалних вредности на заједничком европском простору. Рачунамо да ће у оквиру ОЕБС-а бити предузимане редовне акције у борби против тероризма и незаконитог промета наркотика, као и организовање изборног мониторинга. Врло корисно и благовремено било је сазивање конференције о супротстављању христијанофобији у наставку серије састанака 2014. године, посвећених тематици искорењивања антисемитизма и исламофобије. Неопходни су додатни напори ОЕБС-а за стабилизацију на Балкану, пре свега у контексту актуелног компликовања ситуације у Македонији.

Како у целини оцењујете тренутни ниво руско-српског политичког дијалога?

— Поверљив политички дијалог на највишем нивоу даје неопходан импулс продубљивању билатералних односа. Председници Русије и Србије састајали су се ове године у Јеревану 24. априла и у Москви 8. и 9. маја у оквиру прославе 70-годишњице победе у Великом отаџбинском рату. То што је у јубиларним свечаностима учествовао лидер Србије, чији народ је испољио хероизам и самопожртвовање у борби против нацистичког зла, потврдило је пријатељски карактер односа између наших земаља. Симболично је и марширање подешалона српске гарде Црвеним тргом за време параде 9. маја. Званичну посету председника Савета Федерације Руске Федерације Валентине Матвијенко Београду 12. и 13. маја ове године сматрамо важним доприносом активирању контаката законодавних органа двеју земље. Укључивање српских колега у рад мултилатералних парламентарних структура у оквиру евроазијских интеграционих обједињења је одличан пример сарадње последњих година. Од априла 2013. године Народна скупштина Србије као посматрач учествује у раду Парламентарне скупштине ОДКБ-а.

Каква је сарадња Москве и Београда на међународној сцени?

— Сарадња се успешно развија. Оријентација Београда на чланство у ЕУ не сматра се препреком за јачање веза са Русијом, и координацију ставова о актуелним глобалним и европским проблемима. Србија се није придружила антируским санкцијама ЕУ и има уздржан став о догађајима у Украјини. Посебна пажња у руско-српском дијалогу поклања се подршци миру и стабилности у балканском региону, пре свега у контексту регулисања косовског питања. Србија и даље може у пуној мери да рачуна на подршку Русије за заштиту свог суверенитета и територијалног интегритета када је реч о Косову.

Какве су перспективе руско-српског партнерства у трговинско-економској и инвестиционој сфери?

— Билатерална робна размена је према подацима Федералне царинске службе Русије 2014. године достигла 2 милијарде и 100 милиона америчких долара, што је за 7,6% више него 2013. године. Притом, руски извоз је увећан за 19,4% и достигао је милијарду долара, а увоз је умањен за 1,4% — до 1 милијарду и сто милиона долара. Према српским оценама, обими узајамне трговине скочили су за 13% и премашили 3,3 милијарде долара. Руски одговор на западне санкције, којим је ограничен увоз пољопривредних производа из земаља ЕУ, створио је повољну ситуацију за увоз тих производа из Србије. Обим увоза српских пољопривредних и прехрамбених производа 2014. године је увећан 1,7 пут у поређењу са 2013. годином и достигао је 370 милиона долара. Укупне руске инвестиције у економију Србије, у односу на 2014. годину, рачунајући улагања капитала преко трећих земаља, достигле су 3,9 милијарди долара. Напредују велики заједнички пројекти у вези са развојем компаније Нафтне индустрије Србије, уз водећу улогу компаније „Гаспромњефт“, као и модернизација српске железничке инфраструктуре у вредности од 800 милиона долара. У фебруару 2015. године руски стручњаци су започели реконструкцију северних деоница трансевропског саобраћајног Коридора 10. Српско руководство је са разумевањем примило одлуку о обустављању пројекта „Јужни ток“, чија је реализација постала немогућа због неконструктивних дејстава ЕУ. Убеђени смо да ће се енергетска сарадња са Београдом успешно наставити, како у погледу испорука руског гаса у Србију постојећом маршрутом, тако и у погледу иницијативе за отварање великог гасног чвора на турско-грчкој граници ради даљег снабдевања земаља Југоисточне Европе.

Какву улогу у билатералним односима играју културно-хуманитарни контакти и духовне везе?

— То је важан сегмент наше сарадње који се плодотворно развија. У августу 2014. године у Београду је обновљен Руски некропољ. Под окриљем руских невладиних организација „Фонд Андреја Првозваног“ и „Центар националне славе“, у српској престоници у септембру 2014. године одржане су заједничке меморијалне манифестације, посвећене 100-годишњици почетка Првог светског рата. Министарство културе Русије у периоду од септембра до новембра 2014. године организовало је Дане руске духовне културе у Србији. Значајан догађај била је и посета патријарха Кирила Србији у новембру 2014. године.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.