КУСТУРИЦА У РАЗГОВОРУ ЗА ТАНЈУГ: Води се разумна спољна политика наслеђена од Тита

ИСКРА на Фејсбуку

Емир Кустурица (Фото: Танјуг)

Прослављени редитељ Емир Кустурица полаже велике наде да ће велики аутори, али и млади ствараоци, попут аутора који су се окупили и ове године, по једанаести пут, на Међународном филмском и музички фестивал „Кустендорф“ у Дрвенграду, спасити филм који прети, како каже, да постане елитна уметност за одабране.

Прослављени редитељ једнако тако верује и у будућност Србије у којој се, како запажа, тренутно води једна разумна спољна политика, „наслеђена од Тита“.

„Ми немамо други избор, само је питање да се светосавска идеја – ни Исток ни Запад, превише не претвори у – и Исток и Запад, а ми смо све ближе томе. Међутим, то је једна болест која је захватила свет, где се посебности поништавају у име општости“, истиче он у разговору за Танјуг.

Није сигуран, како додаје, да ти процеси у конфронтацији светских сила неће бити заустављени и преусмерени у бољем правцу, у правцу заштите идентитета и заштите културе у којој смо укорењени.

„Сукоби који овде настају не настају због тога што постоје културе које су компатибилне, него као последица чињенице да ми заправи на Балкану гајимо љубав према мржњи. У Србији је још понајбоље, али они мањи то инструментализују и од тога праве политику“, сматра Кустурица.

На питање да ли српски народ може да сачува свој идентитет у ери глобализма и наметања туђег, Кустурица подсећа на крај Андрићевог романа „На Дрини ћуприја“:

„Задужбинар се пење уз брдо, а људи су пуни идеја о промени у Првом светском рату где неминовност промене стиже. Тај човек трчи уз брдо и на крају издишући представи свет дефинитивно пораженог феудализма. Српски народ ту победу је изводио неколико пута и увек бивао спречаван од великих сила“, каже Кустурица.

Он скреће пажњу да се методи уништавања користе од прве појаве Наполеона до Аустроугарске, од прве забране ћирилице, коју је увео аустријски цар за време Метерниха, па до данас.

Али, он верује у људе који живе у Србији и у идеју о опстанку, која је, каже, уграђена у националну свест.

„Мислим да постоји наслеђе идеја опстанка које се унутар нашег националног корпуса супростављају, али, на крају, оне долазе на дневни ред у сваку кућу, на сваку славу и на сваки догађај који прави заправо трансфер у будућност. Утолико ја верујем у нашу будућност“, нагласио је Кустурица.

Примећује, ипак, да је амбијент у коме живимо деструисан притиском на људске животе који су свакодневни и релативно успешни.

„Од свега се највише развија и дугитализује оружје, оно постаје све софистицираније и та туча између Американаца, Руса и Кинеза је заправо све угрејанија и може да доведе до судњег дана“, каже он.

У парку природе Мокра Гора, за који са поносом истиче да није „објекат дивљег капиталистичког духа експлоатације“ и да је „успорио утицај новца и капитализма“, Кустурица скреће пажњу на опасност од либералног капитализама који настао као најбољи модел за егоистичног човека.

“ Финансијски капитал држи се у малом броју руку и врти се од руке до руке великих фараона који стоје иза мултинационалних компанија, а они су део војно-индустријског комплекса који у свету производи ратове“, сматра Кустурица.

Он каже да се од 1945. године та тенденција не зауставља и непрестано буди рат као једну не само материјалну него и психолошку категорију, која врти капитал, профит у једну кружницу у којој ми живимо.

Кустурица примећује и уврежено мишљење да они који држе до идентитета нису за мир, а за мир су они који су као плаћени од невладиних организација да се баве миром, корупцијом.

„Они траже нешто што би требало констатно да нас узнемирује и да нам ствара утисак да је једино глобализам заправо срећа што је обрнуто од стварности, јер човек може да схвати одмах да је сваки премаз на хамбургеру заправо отров, а да је оригинална пљескавица са луком много бољи производ, а да не говорим о парадајзу који, када треба да га произведемо у 100 милијарди тона, не може да буде укусан и добар за човека“, рекао је Кустурица.

Он тренутно пише своју трећу књигу и каже да ће она бити основа за сценарио за филм који ће снимати у Кини.

„То је универзална прича о љубави и моралној дилеми у којој преовладава дух доброг човека и његово разрачунавање са злим које се појави на путу. Разрешење те моралне дилеме је главна тема и главно искодиште књиге и касније филма“, објаснио је редитељ.

Након филма „На млечном путу“, љубавне драме која се одиграва у атмосфери рата, Кустурица за нову причу инспирацју црпи из руске литературе спајајући у једној особи ликове Достојевског – Мишкина („Идиот“) и Раскољникова („Злочин и казна“).

„Они одговарају данашњици исто као Скорсезеов јунак седамдесетих година. Кина је у једном страшном надимању, прогресу који незаустављиво иде на врх света, притом у тим породицама морају да се дешавају такве ствари које ја желим да откријем својом књигом“, рекао је Кустурица.

На питање како се осећа као аутор пред неизвесном будућношћу филма, Кустурица каже да покреће прозивођну органског сока и као што је производио филмове органски, до краја ће то да ради на исти начин, дуго и тешко.

„Моја посвећеност филму као уметности ће остати до краја мој главни задатак. Филм има огромну шансу да се спасе кроз моћ и одржање снажне идеје “млади аутори““, нагласио је оснивач „Кустендорфа“, „Бољшој фестивала“ и „Јесењег позоришног фестивала“ чији је главни фокус на младим ствараоцима.

„Утолико верујем да ће филм бити с једне стране елитна уметност, а на другим програмима ће моћи да се гледа као масовна“, закључио је признати редитељ, који планира и снимање серије у Енглеској.

Новости

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.