КРАГУЈЕВАЦ: У мају почиње градња прве Банке матичних ћелија

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Изградња Центра изврсности у Крагујевцу, површине 11.000 квадратних метара, у оквиру којег ће бити и прва Банка матичних ћелија у Србији, требало би да почне у мају, а до краја овог месеца биће изабрана најповољнија понуда извођача радова, на међународном тендеру који је недавно расписан.

Међународни тендер за избор извођача радова расписали су Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Јединица за управљање пројектом „Истраживање и развој“ (ЈУП) и он је 27. фебруара објављен у Службеном гласнику Европске Уније, као и на порталу јавних набавки, и wеб страници ЈУП-а www.пиу.рс .

„У току је поступак набавке услуга извођења радова, а рок за достављање понуда је 25. март, за када је и заказано отварање понуда. Очекујемо да тендер буде успешан“, изјавила је Тањугу Јелена Томић, саветник за односе са јавношћу ЈУП-а.

Наглашавајући да се почетак изградње Центра изврсности планира првих дана маја ове године, Томић је истакла да ће у оквиру тог објекта бити неколико научних центара – Центар за истраживање матичнић ћелија и Банка матичних ћелија, Центар за функционална истраживања, за молекулска и целуларна истраживања, за морфолошка истраживања и за фармацеутска и фармаколошка истраживања.

Изградња Центра изврсности финансира се кредитом Европске инвестицоне банке, а локацију је дала локална самоуправа Крагујевца. Реч је о инвестицији, вредној око 30 милиона евра, и она се сматра највећом за развој науке, у последњих неколико деценија.

Идејни носилац овог пројекта генетичар светског гласа Миодраг Стојковић у изјави Тањугу рекао је да је добро што је тендер за извођача радова међународни.

„То је добро, зато што се ради о специфичним лабораторијама, то су такозване беле собе, чисте собе, где не може свако са улице да уђе, нити може неко без прехтодног, ајде да назовемо третмана, да уђе у те беле собе. Матична ћелија се сматра леком а лек мора да буде чист, мора да буде испитан да би могао даље да се примени, тако да је добро да што је тендер међународни“, рекао је Стојковић.

Наглашавајући да изградњом Банке матичнић ћелија, грађани не би морали да шаљу узорке у иностранству, Стојковић је рекао, да би на тај начин били здражани и млади перспективни научници и да је сигуран да би се један број њих из иностранства вратио у Крагујевац.

Стојковић напомиње да пет година чека на изградњу Центра изврсности, и указује да је за научнике најважније када ће бити његово отварање.

„Оно што бих ја волео је када се крене да се и не стане. Увек сви питају када ће почети радови, битно је када ће се завршити, јер од почетка радова млади, амбициозни и паметни људи, који нестрпљиво чекају отварање тог Центра, немају ништа“, рекао је Стојковић.

Оцењујући да је реч о националном пројекту, зато што нажалост Србија нема Банку матичнић ћелија, а по броју становника требало би да има две-три, Стојковић је рекао да ће тај научни центар, поред образовног, едукативног и научног дела имати и комерцијални.

„Сваке године Србија шаље узорке матичних ћелија на замрзавање негде другде и на то губи осам милиона евра годишње“ рекао је Стојковић и навео да је за протеклих пет година, колико се чека на изградњу научног центра у Крагујевцу, изгубила 40 милиона евра.

Он је указао и да, такође због непостојања Банке матичних ћелија, Србија увози продукте који се добијају из крвне плазме (имуноглубулини, албумин) и да за то плаћа годишње од 8,7 до 20 милиона евра, док истовремено, баца око 50 одсто крвне плазе добијене у Србији.

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.