КОСОВО И МЕТОХИЈА: Сачувати од заборава културно наслеђе

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Википедија

Фото: Википедија

Етнографски институт САНУ, Министарство културе и информисања и Етнографски музеј у Београду, објавили су обимну монографију, на више од шесто страна, с насловом „Косово и Метохија у издањима Етнографског института САНУ (1951–1998)”, коју је приредила др Драгана Радојичић. Монографија је посвећена др Војиславу С. Радовановићу (1894–1957), професору Филозофског факултета у Скопљу и Природно-математичког факултета у Београду, дописном члану САНУ, првом управнику Етнографског института САНУ (1947–1957), поводом обележавања 120 година од његовог рођења.

Руковођени Пекићевом мишљу: „Историја, међутим, није познавање прошлости, него пре свега будућности и примењене етике”, која се може применити и на научне дисциплине које се баве изучавањем културе неког народа или друштва, приређивачи монографије потрудили су се да сачине избор истраживања сарадника Етнографског института САНУ, чије су теме везане за континуирано антропогеографско, етнографско и етнолошко истраживање Косова и Метохије, с посебним освртом на старије радове, како би их учинили доступним садашњим и будућим генерацијама истраживача и широј јавности.

Narodna nosnjaЕтнографски институт САНУ, истиче Драгана Радојичић, има научну и етичку обавезу да од заборава сачува, не само сећање на историју и културу Косова и Метохије, већ и научна истраживања ове теме, посебно она која су настајала у периоду пре него што су актуелна политичка збивања бацила своју дугу сенку, затамњујући често и научну објективност и људску правичност. Монографију, зато, треба посматрати и као мали прилог заштити српског културног идентитета и наслеђа на Косову и Метохији, на почетку 21. века – у доба свеопштег технолошког напретка и развоја у којем су, парадоксално, вековне културне вредности, упркос свом значају, постале крхке или невидљиве, борећи се скупа са својим баштиницима и носиоцима за голи опстанак.

После хронолошког истраживања свих издања Етнографског института САНУ, објашњава Драгана Радојичић, одлучено је да се посебан акценат стави на прве бројеве „Гласника Етнографског института САНУ”, затим на зборнике радова, који су штампани као посебна издања. Циљ и задатак ове монографије јесте упознавање целокупне јавности, посебно младих генерација читалаца, са методама и резултатима рада вредних истраживача, пре свега оних из прве половине прошлог века.

Монографија у првом делу обухвата радове чија се тематика односи на предеона и монографска антропогеографска истраживања: Приштине, Подујева, Косовске Митровице, Липљана, Дуљева, Суве Реке, Новог Брда, а затим следе чланци и расправе. Текстови су праћени и богатим ликовно-графичким и фото-материјалом. Ликовна грађа, фотографије фолклорне архитектуре и географске карте праве везу између етнографије, примењене графике и визуелне уметности. Поред научних радова, значајан део ове монографије чини стваралаштво сликарке Олге Бенсон, издвојен из обиља архивираног опуса фолклорно-етнографске грађе која се чува у Етнографском институту САНУ, као и мноштво фотографија фолклорне архитектуре и графичких приказа општих географских и тематских карата.

Радови су илустровани фотографијама са терена, картама и дијаграмима, као и једним авионским снимком терена. Поједине фотографије насеља и стамбених објеката из ранијег су периода, односно, из времена пре теренских истраживања. Фотографије Приштине датирају из 1930. и 1950, оне забележене у Косовској Митровици су из 1925. и 1933, док фотографија насеља Дукље потиче из 1949. године.

Политика

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.