КЊИЖЕВНИЦИ, ФИЛОЗОФИ, ИСТОРИЧАРИ О СРПСКОЈ ЗЕМЉИ И СРБИМА: Народ без историјске среће

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Хрестоматија „Сербија – српски народ српска земља, српска духовност у делима страних аутора” (песме и поеме, путописи, дневници и мемоари, беседе и расправе, приповетке и романи, драме, есеји, писма записи), коју је објавила издавачка кућа „Итака” из Београда, у два тома, на више од 1.000 страна, била је неколико година најтраженија књига у међународној размени Народне библиотеке Србије. Књигу су приредили Ратомир Дамјановић, Ново Томић и Сања Ћосић. У другом, допуњеном издању, заступљено је 350 аутора, са више од 500 прилога. Књига обухвата период од најранијих до данашњих дана. У другом издању додати су прилози о бомбардовању Србије 1999. године.

Реч је о најкомплетнијем издању, истиче Ратомир Дамјановић, које садржи реаговања странаца кроз векове, почев од 9. века до данашњих дана, уз прве повеснице о Србима из Христовог доба. Кључни критеријуми приликом избора били су књижевна вредност текста, аутентичност, занимљивост и оригиналност ауторових запажања о српској земљи и српском народу, српском стваралачком бићу, српским националним тежњама, мотивима и митовима, у којима се осветљава дух српског бића, какав значајан догађај из историје или историјска личност. Управо је духовност – линија која доминира у књизи, чак и кад теме нису фреске, манастири или поезија. Странци запажају да су и саме песме својеврсна „историја”, и да су код Срба историја и уметност снажно спојени.

Називи поглавља су: „Историја у песми”, „За крст часни и слободу златну”, „Спис о народима”, „Светлуцави сјај олтара”, „Устанци и преврати”, „Кроз српску земљу”, „Књижевност и стварност”, „Велики рат”, „Други светски рат – рат који траје”, „Бомбе на Србију”, „Правда за Србију”, „Суноврат Европе”.

У последњем поглављу, на више од сто страна, дате су библиографија и белешке о ауторима, у којима су понекад и читаве приче које објашњавају настанак неких дела.

Најобимније поглавље има назив: „Кроз српску земљу”. У њему су путописи, и то први путописни записи из 9. века и први опширан путопис „На двору српског краља Милутина”, из 1298, Теодора Метохита, грчког писца и дипломате. То је ремек-дело путописне литературе. У хрестоматији је заступљено још стотинак путописа – од оних најстаријих до савремених, чији су аутори Арно Гујон, Алесандро ди Мео, и други.

Хрестоматија обухвата све периоде у историјском ходу Србије. Три главне тематске линије искристалисане су у књизи и оне се доследно провлаче у свим заступљеним жанровима. Прво, старо доба, текстови о фрескама, манастирима, средњовековној књижевности, Немањићима, Хиландару и Светом Сави. Друга линија тиче се српске борбе за опстанак, и слободу: Косовска битка, српски устанци, Београд као поприште цивилизација, устаничка времена и вође Првог и Другог српског устанка, а затим и Први и Други светски рат, распад Југославије и бомбардовање Србије 1999. Велики број страница посвећен је српском питању кроз векове, јер су Срби с времена на време, „покретачи историје”, и то у поглављима: „За Србију”, „Правда за Србију”, „Суноврат Европе”.

О српској земљи, српском народу и српској духовности, пишу умни људи света, књижевници, филозофи, путници намерници, дипломате, ратни извештачи, историчари: Гете, Иго, Достојевски, архиепископ Теофилакт, Константин Порфирогенит, Ребека Вест, Пушкин, Маркес, Лав Толстој, Солжењицин, Октавио Паз, Никита Хонијат, Евстатије Солунски, Бела Ахмадулина, Рабиндранат Тагоре, Ружевич, Збигњев Херберт, Маргерит Јурсенар, Роман Јакобсон, Џон Рид, Ростан, Балзак, Ламартин, Мицкијевич, Ариосто, Теодор Метохит, Сарамаго, Ади, Грим, Кардучи, Брехт, Малапарте, Андерсен, Алфонсо Рејес, Аполинер, Жан Дитур, Хандке, Бертолучи, Бесон, Серенсен, Јенсен, Мацини, Вилијем Дентон, Андре Малро, Евлија Челебија, Ранке, Каниц, Арчибалд Рајс, Леди Мери Вортли Монтегју, Д’Анунцио, Ноам Чомски, Вознесенски, Дејвид Гибс, Доминик Ливен, Пјер Пеан, Жак Огар, и други.

Није реч, објашњава Ратомир Дамјановић, о афирмативним текстовима. Ти путници, који су пролазили кроз нашу земљу, нису имали намеру да пишу хвалоспеве. Они су, једноставно, тако видели нашу земљу и људе, њену историју и уметност. Без идеализације, осим можда у романтичарском добу, када Европа открива да Срби још постоје. Песници, наравно, дозвољавају себи песничку слободу, али и они се баве стварним и реалним, било да су у питању историја или скорашњи догађаји: Данунцио, Ростан, Гринберг, Брехт, Октавио Пас, Пушкин, Никита Станеску, Кајоко Јамасаки, Бабкен Симоњан, Зоу Дифан…

Немилосрдном демонизацијом једног европског народа, са дубоким духовним коренима, изражене слободарске традиције, у последње две деценије, заправо се разарају духовни темељи саме Европе, о чему пишу: Чомски, Пинтер, Хандке, Хофенбауер, Ралф Хартман, Жан Дитур, Пјер Пеан… Књига Пјер Пеана најтемељнија је и најдокументованија студија догађаја и злочина према Србима. Недавно се појавила и књига Жака Огара, која има индикативан наслов: „Смрт Европе у Приштини”.

Општа слика, која произилази из књиге, наглашава Ратомир Дамјановић, јесте да је у питању европски народ без историјске среће. Мали народ са националном свешћу и претензијама које карактеришу велике и моћне народе, са којим се Европа више пута поиграла, и који се вековима налазио у жрвњу великих сила. Кроз књигу се, без обзира на разноликост жанрова, провлаче трагично, херојско, епско-лирско. За многе ће то бити Србија коју не познају, и Србија далеко од слике која је о њој стварана у неколико последњих деценија.

Политика, Зоран Радисављевић

Тагови: , , , , , , ,

1 коментар

  1. Robert каже:

    Moram imati tu knjigu

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.