КЛАН ХАРАДИНАЈА: Ко је Шефкет Муслију кога је поменуо премијер?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: rs.sputniknews.com, Youtube/AP Archive

Блиски сарадник клана Харадинаја, терориста задужен за север Косова, умешан у убиства и нападе на Србе, као и инциденте у Куманову у Македонији 2015. године и рођак Јонуза Муслијуа, председника Националног већа Албанаца и општине Бујановац.

Шефкет Муслију, кога је данас српски премијер Александар Вучић апострофирао као једно од „лица са потернице“ Републике Србије са чела списка оних који су албанско питање радикализовали, бивши је командант Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца, (ОВПМБ), али и косовске терористичке ОВК и албанске АНА.

Као члан ОВК на Косову служио је под командом Рамуша Харадинаја, а најактивнији је био током 1998. године.

Нашем правосуђу познат је као припадник такозване Гњиланске групе ОВК, која се терети за злостављање и убијање Срба токoм 1999. Познат је и по томе што је блиски рођак Јонуза Муслијуа, који је председник националног већа Албанаца и председник општине Бујановац, који је протеклих дана потпиривао ватру изјављујући за Спутњик да је његов председник Рама, а да он живи у „држави Косово“.

Сами Албанци на југу Србије плаше се Шефкета Муслијуа јер је 2000. године именован за вођу групе која је хтела да „дисциплинује“ непослушне Албанце, који су одбијали сарадњу са терористима.

По формирању ОВПМБ-а постао је њен командант и руководио је Главним штабом у Добросињу. Са тог положаја је наредио присилну мобилизацију војно способних Албанаца, њихову краткотрајну обуку и упућивање у терористичке акције. Иницирао је оснивање локалних сеоских штабова на подручју Прешева и Бујановца, које је затим објединио и ставио под своју команду.

Лично је учествовао или наредио извршење више оружаних напада на положаје припадника полиције у селима Добросин и Кончуљ.

Предводио је терористички напад на патролу полиције у Кончуљу 23. новембра 1999. када су рањена два полицајца, као и акцији изведеној 26. фебруара 2000, када је са групом од 11 наоружаних припадника ОВПМБ-а напао полицију код села Кончуљ, при чему су погинула два припадника МУП-а и још два су рањена, а страдао је и један борац ОВПМБ-а. Исте године је подметнуо четири противтенковске мине у близини основне школе у Кончуљу, на путу према Добросину, где је 8. јуна 2000. године повређено пет припадника полиције. Терети се и за отмицу и убиство двоје последњих српских житеља Малог Трновца 22. јуна 2000, а наредио је и постављање противтенковске мине на сеоском путу у Малом Трновцу, од чије је експлозије 10. новембра 2000. године погинуо полицајац Ивица Божиновић.

Почетком јануара 2001. године изјаснио се да ће прихватити споразум о демилитаризацији ОВПМБ-а, као командант Главног штаба ове организације, наложио је њеним припадницима да већи део наоружања склоне у бункере и складишта, али 4. фебруара исте године организовао је напад на положаје Војске Југославије и полиције у селу Лучане.

Почетком марта исте године терети се и за отмицу четворо Срба, који су заточени и мучени у Кончуљу, као и отмицу и злостављање цивила Радомира Стојиљковића из Трстеника.

Као командант ОВПМБ-а, предао је оружје припадницима Кфора 26. маја 2001. године искористивши амнестију коју је дала СРЈ свим терористима који до краја месеца маја те године положе оружје. После распуштања ОВПМБ-а, настанио се у Гњилану, али је наставио да командује групом терориста, која је по његовом наређењу извршила више терористичких напада на југу Србије од јуна 2001. до краја 2003. године.

После формирања АНА на југу Србије, изабран је за руководиоца дивизије „Адем Јашари“ која је била лоцирана у Прешевској долини и заједно са Љиримом Јакупијем организовао је диверзантско-терористичка дејства у складу са налозима руководства АНА.

Преко чланова своје породице, који живе у Немачкој, иницирао је оснивање тзв. хуманитарног фонда „Глас отаџбине“ преко којег су прикупљана средства од Албанаца који раде у иностранству

Шефкет Муслију познат је и као Хаџија. Бавио се и шверцом оружја које је из Албаније дотурано и продавано на Косову, у Македонији и на југу Србије… Ухапшен је 12. априла 2003. године од стране Кфора и налазио се у затвору у бази „Бондстил“ код Урошевца, где је осуђен на десет година затвора. Пуштен је из затвора 26. маја 2011. године.

Стављен је на америчку црну листу лица којима се због терористичке делатности ускраћује финансијска помоћ, односно забрањује улазак у САД. Гњилане је, иначе, главна база албанских терориста с југа Србије, и одатле прелазе на територију Македоније, одакле се пребацује и наоружање за нападе. Шефкет Муслију је активан на северу Косова. Повезан је са нападима у Куманову 2015. године.

Српски премијер је данас рекао да је у Гњилану 18. априла 2017. године одржан састанак Шефкета Муслијуа са бившим припадницима ОБПМБ-а из селима Осларе, Несланце и Кончуља, где је разматрана актуелна ситуација, и мере које треба да се предузму. На основу тога, реко је Вучић, дошло се и до закључка и доказа да бомбе које су бачене на албанске куће у Великом Трновцу нису бацали Срби, већ они сами.

Вучић је рекао да је намера била да се испровоцирају остали Албанци.

„Реч је о веома опасној и озбиљној припреманој акцији већ више месеци. До промене концепта у њиховој акцији долази од 23. децембра прошле године после важног састанака који је одржан у једној страној земљи. Од тада долази до радикализације албанског понашања. Наше службе су прикупиле све податке и питање је шта је њихов коначни циљ“, рекао је Вучић.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. sasa каже:

    Mozda mu je rodjak. Fahri Musliju, vanbracni tata naseg premijera, predsednika i spasioca u studiju, sigurno je neki amidza ovom intelektualcu. Zato ga je i spomenuo, da mu napravi reklamu.
    Sto ne kaze premijer kako i tacno kada je zvao direktno mobilnim (ima ga u memoriji) Jonuza Muslijua, kada su zadrzali na granici sa tzv. Kosovom SNS aktivistu, jer je nosio na Kosovo plakate sa Vucicevim likom!
    Je li istina da je Jonuz Musliju posle tog poziva naredio da se decko sa Vucicevim plakatima pusti?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.