ИЗЛОЖБА О СТРАДАЊУ ПРЕБИЛОВАЦА: Усташе су од 1.000 Срба у селу на најстрашнији начин убили 850!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

У Београду је синоћ отворена изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, представља најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи.

Изложбу је благословио Његово преосвештенство владика-захумско херцеговачки и приморски Григорије, који је на свечаном отварању истакао да је она важна, јер се догађа у Београду „гдје постоји много људи који још не знају да постоје Пребиловци са таквом раном, али и са таквом снагом живота коју они у себи носе“.

„Вјера људи у живот, који су живјели у Пребиловцима је невјероватна, и онда када су 1945. изашли из рата и наставили да живе и сада, послије посљедњег рата када су наставили да живе. Та црква, која је просто васкрсла из костију, можда је нешто најљепше што се догодило макар у нашој епархији у посљедњих много стотина година“, рекао је владика Григорије.

Предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура рекао је да су Пребиловци, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“ најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату.

Он је истакао да је, према налазу државне комисије, из Пребиловаца страдало 850 од укупно 1.000 Срба.

„Страдале су жене и дјеца, а убијени су у Шурманачкој јами, дубокој 66 метара, 6. августа 1941. године. Та јама налази се у католичкој жупи Међугорје, а убијали су мјештани Међугорја, Бијаковића и Шурманаца, Хрвати и муслимани из сусједних села. На врло суров начин су живи бачени у јаму у којој су умирали данима и нико се из ње није спасио“, рекао је Јахура.

Фото: Срна

Фото: Срна

Он је навео да је у истој јами убијен и велики број Срба из Сарајева, који су довезени возовима до жељезничке станице Шурманци, а пострадала су сва села на подручју доње Херцеговине.

Покољ је преживјело 172 Срба, од којих 156 одраслих мушкараца и 16 жена и дјеце.

„Пребиловци би у сваком народу били вредност од посебног значаја, ако не само као најстрадалније српско село, онда као најстрадалније европско. Нажалост, код Срба је та свест деловањем разних фактора о страдању у НДХ прилично помућена, тако да је то бачено у заборав и Пребиловци нису вредност каква би требало да буду“, рекао је Јахура.

Он је истакао да Пребиловци и данас трпе притисак са намјером да се тај злочин заборави, тако да они ни данас не могу да добију ознаку на путу – а близу њих хиљаде људи пролази магистралним путем од Сарајева ка мору и не знају да пролазе кроз Пребиловце.

Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић изразио је увјерење да ће изложба допринијети објелодањивању пребиловачке трагедије, али и народа источне Херцеговине.

Изложба, чији су аутори студенти бањалучког Универзитета Предраг Лозо и Драгослав Илић, садржи фотографије, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима, а заједнички је пројекат Културног центра Новог Сада и Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.

Градња храма у Пребиловцима, у чију крипту је положено више хиљада посмртних остатака Срба убијених у долини Неретве за вријеме Другог свјетског рата, почела је 1991. године.

Фото: Срна

Фото: Срна

Међутим, током 1992. године Хрватска војска предвођена генералом Јанком Бобетком минирала је крипту и багерима практично урадила све да се трагови злочина униште.

Иако је велики број моштију уништен сачувано је седам сандука. Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве канонизовао је пребиловачке мученике и од прошле године се славе као свети сваког 6. августа.

Спомен-храм у Пребиловцима поново се обнавља, захваљујући бројним донаторима. Међу њима велики је број Срба који су поријеклом из Херцеговине. Велику помоћ и подршку у изградњи храма пружила је Влада Републике Српске.

Планирано је да обновљени Спомен-храм у Пребиловцима буде освештан 8. августа.

Вечерашњем отварању изложбе присуствовали су, између осталих, предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта, умировљени епископ захумско херцеговачки и приморски Атанасије, новинар Срне у пензији и спелеолог Мирослав Куртовић, који је учествовао у вађењу костију страдалника из Пребиловаца, те бројни посјетиоци.

Изложба у згради Народне банке Србије у Београду биће отворена до 28. маја.

Срна

Тагови: , , , ,

1 коментар

  1. Владимир Лукић каже:

    Био сам. Све је било на високом нивоу. Сама изложба врло аутентична, и успела је да сведочи и приближи све страхоте и ужас великог усташког злочина. Пратећи програм и хор „Мокрањац“ су дали изванредну подршку. Говорници угледне личности. Посета одлична. Честитам Културном центру Новог Сада који је преузео улогу покровитеља и председнику г. Миленку Јахури на врхунској организацији. Програм достојан свог повода!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.