ИЗ ЈАСЕНОВЦА И ДРУГИХ УСТАШКИХ ЛОГОРА СПАСИЛА 12.000 СРПСКЕ ДЕЦЕ: Споменик хероини Диани Будисављевић

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Заборављена хероина Другог светског рата, Аустријанка Дианa Будисављевић, која је из Јасеновца и других усташких логора смрти спасла готово 12.000 деце, добиће споменик у Београду! Ова одлука Скупштине града, усвојена на седници пре неколико дана, нека је врста епилога акције оживљавања сећања на ову хуману и племенити жену, коју су „Вечерње новости“ покренуле пре пет година. Од тада је кроз серију текстова јавност упозната са Дианиним делима, улица на Дедињу носи њено име, Српска православана црква постхумно ју је одликовала Орденом царице Милице, а ускоро ће и део Београда добити њој посвећен – споменик.

По речима градског менаџера Горана Весића, председника Одбора за подизање овог спомена, будућа статуа могла би да се нађе у Ташмајданском парку, али још се разматра тачна локација.

– Конкурс за идејно решење биће расписан у току недеље, а нема сумње да то мора бити дело достојно имена и чина Диане Будисављевић – каже Весић. – На првој седници Одбора разговараћемо и о месту на коме ће бити постављен споменик. Једна од могућих локација је Ташмајдански парк. Част ми је што сам председник овог одбора, а Београд и Скупштина града најзад ће се одужити Диани Будисављевић. Захвалан сам и „Новостима“ што су са српском јавношћу поделиле сазнање о делима ове жене, највећој операцији спасавања и највећој хуманитарној акцији у Другом светском рату.

Иницијативу је поднело Удружење логораша и потомака „Јесеновац“, које окупља преживелу децу логораше из логора у Хрватској током Другог светског рата.

– Многи од нас су преживели само захваљујући Диани Будисављевић, која је заслужна за спасавање више хиљада српске деце која су била заточена у усташким логорима – кажу у Удружењу. – Иницијативу смо покренули 2013. године. Указали смо на недовољну бригу о жртвама српског народа у претходним ратовима, чувању сећања на те жртве и обележавању стратишта где је српски народ страдао. Овом приликом поново подсећамо на личност Диане Будисављевић којој би и Београд требало да се одужи спомен-обележјем које би подсећало на њено величанствено дело.

Ова одлука, али и одлуке којима је Диана Будисављевић добила улицу у Београду, Бањалуци, Козарској Дубици, Загребу и Сиску, представља само део брисања неправде која је нанета једној од највећих српских добротворки. Херојско дело рођене Аустријанке из Инзбрука, дуго је било на маргинама званичне историје.

ВЕЛИКО ДЕЛО

Диана Будисављевић, Аустријанка удата за професора Медицинског факултета у Загребу Јулија Будисављевића, сама је организовала акцију спасавања деце из логора НДХ. Овај подухват оцењује се као највећа хуманитарна акција у Европи током Другог светског рата. У сталном страху од усташких власти, она је одлазила у злогласне логоре и евакуисала изгладнелу и болесну децу, углавном са Козаре, Кордуна, али и из осталих босанских и хрватских села. Водила је прецизне спискове свих малишана и захваљујући томе, највећи број ове деце сачувао је своје име и порекло.

vostok.rs, Новости

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.