ИМА ЛИ ГРАНИЦЕ: Фактичко признање Косова – црвена линија за грађане Србије

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/АП

Фото: Спутњик/АП

Захтев да званични Београд фактички призна Косово и Метохију, био би црвена линија после које ће грађани Србије Европској унији рећи: не, хвала!

Протеклих месеци све су већи што јавни, што неформални притисци на Србију и постављање услова, не реформских већ стриктно политичких, које она мора да испуни да би нека од преговарачких поглавља са Европском унијом била отворена. Јуче је и председник Владе Србије Александар Вучић истакао у Аустрији да поједине земље уцењују Београд Косовом. Истовремено са притисцима, у протеклим месецима, истраживања показују да подршка грађана евроинтеграцијама опада.

Где је граница до које су грађани Србије спремни да пристају на уступке, односно после ког захтева из ЕУ ће дефинитивно престати њихова жеља да Србија на такав начин буде део ЕУ.

Саговорници Спутњика сагласни су у оцени да је захтев за фактичко признање Косова и Метохије црвена линија после које ће грађани Србије Европској унији рећи: не, хвала!

Низ притисака

Према мишљењу доцента на Правном факултету у Београду Милоша Јовановића, ако европски пут Србије директно зависи од тога колико она уступака прави на Косову и Метохији, односно ако пуноправно чланство у ЕУ зависи од тога да ли ће признати сецесију или неће, већина грађана би се добро замислила над идејом да ли Србија треба да постане пуноправна чланица ЕУ.

„Тим пре што, а то се такође помиње у медијима, не стаје ствар само на Косову и Метохији већ је и питање опстанка Републике Српске, на коју се врши притисак и преко квалификације оног што се догодило у Сребреници као геноцида. Дакле низ притисака који се не односе искључиво на Косово и Метохију који долазе са Запада од чланица ЕУ попут Велике Британије и Немачке, могу директно утицати на негативно расположење грађана према ЕУ, прецизира Јовановић за Спутњик.

Једни стриктно против, други условно против

Социолог Слободан Антонић каже да постоји разлика у односу према ЕУ између елите и грађана, као и да су „обични“ грађани подељени кад је у питању ЕУ.

„Једна половина, отприлике, оних који су опредељени је одлучно против ЕУ, док је друга половина условно за ЕУ, односно та половина сматра да Србија треба да уђе у ЕУ, осим ако се од ње не тражи да призна Косово или да уђе у НАТО“, конкретизује Антонић свој став за Спутњик.

Он напомиње да је то опредељење на нивоу става и да не можемо знати како би грађани реаговали у датој ситуацији, али истиче да су они свакако огромном већином против фактичког признања независности Косова и одрицања од Републике Српске.

„Ми не можемо са сигурношћу знати шта би то била црвена линија. Ту је заиста тешко предвидети, али имајући у виду расположење грађана Србије и према НАТО-у и према Косову, мислим да то могу бити, ако не одвојено, онда заједно узете црвене линије преко којих ће грађани Србије врло тешко моћи да пређу“, сматра Антонић.

Задирање у понос

Наш други саговорник Милош Јовановић понавља да је предуслов да српска елита мора да грађанима Србије да до знања шта је улог и шта је цена европског пута Србије.

„Иако је то у плану да се деси тек за неколико година, када процес нормализације одмакне, када се Србија на неки начин одрекне Косова и Метохије, ја се ипак надам и некако дубоко верујем да би, када би изричито дошао захтев за признањем сецесије Косова од стране Србије, сви грађани Србије и сви Срби реаговали и рекли: то је већ цена која задире у наш понос, у наш идентитет, у оно што су радили наши преци и цена коју нисмо спремни да платимо. Чини ми се да је то заиста црвена линија“, закључује Милош Јовановић.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

1 коментар

  1. Светогорац каже:

    Богами, лично се не бих превише уздао у револт грађана Србије који би водио ка одустајању од прикључења ЕУ. Исто сам тако скептичан према нашем осећању поноса. Дај Боже да се варам, заправо целим својим бићем сам против ових подозрења, али… не чини ми се да нам је превише стало и до себе и до своје државе и до Косова и Метохије које велики проценат људи доживљава као баласт и односи се дефетисички према њему… Чини ми се да су нас исувише испрали. Но, ако и постоји неки основ за радост, то може бити само нека изненадна провала каквог ирационалног надражаја који би сву ову наказну политику ЕУфанатизма “елите“ сурвао у провалију и то неповратно.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.