ХРАМ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ: Руси раде мозаик вриједан 30 милиона евра

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Агенције

Фото: Агенције

Храм Светог Саве на Врачару, 17 хиљада квадрата бетона унутрашњости највеће цркве на Балкану, прекриће мозаик – биће то поклон руске државе и цркве народу Србије, вриједан око 30 милиона евра.Хиљаде квадрата сивог бетона прекриће мозаички „теписи“ саздани од милиона комадића камена и стакла.

Српска православна црква /СПЦ/ има потпуни увид у цртеже које тренутно ради чувени руски фрескописац и иконописац Николај Александрович Мухин, а и српски умјетници даће свој допринос у украшавању храма.

Мозаик ће бити нешто сасвим ново у храмовном сликарству, а базиран је на средњовјековној српској и византијској култури.

Храм ће бити претежно у нијансама златне боје, јер злато је симбол свјетла и преображења.

У Москви је у току израда скица по којима ће се радити, а њој је претходило истраживање и упознавање о иконопису СПЦ-а кроз вијекове.

Идеја да се руска црква, народ и држава укључе у градњу храма Светог Саве постојала је већ у првом конкурсу за изградњу храма 1905. године, али је много касније пресудила посјета руског предсјеника Владимира Путина.

Пошто је Грчка учествовала у градњи, дајући значајна средства за израду фасаде, Друштво за подизање Храма Светог Саве дошло је на идеју да се у изградњу укључи и Русија.

Приликом посјете Димитрија Медведева, тадашњег предсједника Руске Федерације, Београду предложено је да Руси ураде дио живописа, на шта је Медведев члановима Друштва рекао: „Зашто дио, урадићемо све“.

Затим је Владимир Путин у разговору са патријархом српским потврдио да ће Русија израдити мозаик и то је дефинисано тако да: оно што руска страна црта – руска страна и изводи и сноси трошкове.

Путину је указано да се ради о великом новцу, али је он до те мјере био одушевљен идејом, да је на крају разговора рекао само – биће!

Мозаик ће настајати у радионицама у Москви или Бјелорусији, а припремљени материјал биће допреман у Србију, где ће га монтирати српски умјетници.

Брзина радова зависиће од финансирања. Тачан износ потребан за осликавање храма није познат, јер се не зна по којој је цијени руска страна договорила радове са Империјалном Художественом Академијом.

Ове године навршило се 120 година од одлуке о изградњи и оснивања Друштва за подизање Храма, чије је реоснивање 2001. године иницирао тадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић.

Тадашњи патријарх српски Павле и чланови Друштва прихватили су његов приједлог да се изградња не довршава на брзину, новцем државне касе, већ да наставак радова буде обнова нашег националног духа, пројекат који ће изградити све нас у мјери у којој ми градимо храм.

За осликавање, или како Николај Мухин каже – преображење храма, биће потребно најмање осам година, због величине цркве.

Храм на Врачару велики је не само по квадратури, он треба да буде велики и духовно, треба да буде свеправославни и то је најважнији дио његове грандиозности – наводи агенција „Спутник“.

Срна

Тагови: , , , ,

2 коментара

  1. duško srećković каже:

    Svaka čast za braću Ruse, njihova pomoć mnogo nam znači.

  2. Дража Пећанац каже:

    Постоји још неко заинтересован, за ово здање да инвестира доста новца. Али у том случају намена за коршћење би била Тржно-пословни и стамбени објекат–ВРАЧАР.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.