ХЕРОЈИ С КОШАРА: „Молили смо се Богу да нас пошаље у рај, пакао смо преживели“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Михаило Меденица

Фото: Михаило Меденица

Седамнаест година од завршетка Битке на Кошарама обележено је данас трибином на Правном факултету. Своја сећања са студентима овог факултета, војницима који су учествовали и породицама оних који су дали животе на Кошарама, поделили су командант операције „Кошаре“ Љубинко Ђурковић, учесник борбе Војислав Вукашиновић и старији водник Прве класе Златко Солунац, а уводну реч дао је професор Факултета за индустријски менаџмент Душан Томић.

– Кад чујем сову и данас се најежим. Албанци су покушавали да нам исперу мозак хуктајући целе ноћи. Психички су нас убијали. Одзвањало је кроз целу шуму – прича за „Блиц“ Иван Спасић припадник 125. моторизоване бригаде „Џокер“.

Са само 18 година он је био један од најмлађих учесника Битке на Кошарама.

– Сви моји саборници и ја трудимо се да заборавимо. То су много ружне ствари. Доста нас је ишло код психолога, што нам је помогло, али има и оних који нису успели да се изборе и одали су се алкохолу – каже Спасић.

Када је сазнао да треба да се бори, према његовим речима, није било оклевања ни времена за размишљање.

– Сећам се само реченице „Џокери крећу, пишите опроштајна писма родитељима“ – присећа се.

У Војсци Југославије (ВЈ) на граничном прелазу Раша Кошарес борио се велики број добровољаца из земље и иностранства.

– Незабораван је Рус, кога смо звали Муња. Створио се ни од куда. Био је добровољац, снајпериста. Погинуо је дана када смо се повлачили од минобацача – памти Спасић.

Командант операције „Кошаре“ Љубинко Ђурковић истиче да је највећа заслуга војника на служењу редовног војног рока, а да су највећи непријатељи ВЈ били временски и земљишни услови.

– Историјски бих Кошаре упоредио са Кумановском битком, где су официри и подофицири били у првим редовима са својим војницима, и Церском битком, где је спречено стратешко изненађење – објашњава Ђурковић.

Југославију је бранило 1.200 војника, а Ослободилачке војске Косова (ОВК), са добровољцима и албанским јединицама, било је пет до шест хиљада. Снаге ОВК су ратовале у сменама, док за ВЈ није било одмора. Крајњи исход у изгубљеним људским животима са југословенске стране било је 108 мртвих и 265 рањених.

– Једина смо јединица која је имала рањене али не и погинуле – напомиње Златко Солунац, припадник 125. моторизоване бригаде „Џокер“.

Војислав Вукашиновић истиче да ни у једном тренутку нико није ни помислио на одступање.

– Ми, који смо рањени, оставили смо део себе тао где је требало. Имали смо само једну жељу, молили смо се Богу да нас пошаље у рај, пакао смо преживели – закључује Војислав Вукашиновић и са осталим присутнима у амфитеатру Правног факултета да би се увек вратио у битку.

Блиц

Тагови:

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Свак част српским херојима, бранили сте храбро и часно своју отаџбину, но узалуд увек се међу Србима нађе проданих душа, који зарад власи и личног интереса и покров са мајчиног гроба би продали.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.