ХАГ ПРЕЋУТАО МЕДАЧКИ ЏЕП: Суд није видео масакр у Лици

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Неспорно је, тврде правници, да пресудом Међународног суда правде у Хагу Загреб није успео да докаже геноцидне намере српске стране у ратним сукобима. С друге стране, иако противтужба Србије није усвојена, највиша правна институција УН потврдила је да су хрватске снаге починиле масовне злочине према Србима у Хрватској. Али, дешавања у Медачком џепу су, како је навео и председник Томислав Николић, „по свим елементима бића кривичног дела геноцида еклатантан пример његовог чињења“.

Позната и као „Крвави септембар у Лици“ или као акција „Спржена земља“, операција Медачки џеп је била чак трећи напад хрватских снага на подручје Републике Српске Крајине, које је у то време више од годину дана било под заштитом Унпрофора. У свирепој акцији која је почела у рано јутро 9. септембра 1993. године, хрватска војска и полиција сравнили су и опљачкали српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ. Убили су 88 Срба, од којих 36 цивила, а међу њима 17 жена.

– Спавали смо када су у петнаест до шест прве тенковске гранате засуле Читлук – прича за „Новости“ Ђукан Пјевач из Клека код Зрењанина. – Буновни, затечени и испрепадани, у пиџамама побегли смо у конобу. А када смо зачули звуке тенкова, настали су општа паника и бежанија. Отац Стево се некако загубио и тог јутра видели смо га последњи пут. Знамо да је убијен и да су хрватски бојовници његово тело обесили о дрво, а потом на њему вежбали прецизно гађање ножевима. Још му кости нисмо пронашли…

Ђукан прекида причу. После дуже паузе, уз дубок уздах наставља:

– Мајка Зорка, супруга Радојка, ја и наши синови Срђан и Вељко, босоноги, једва смо се домогли прво Почитеља, па потом Метка. Кад год се сетим тог јутра увек се питам како смо уопште избегли кишу граната која нас је непрекидно засипала. Како смо који корак направили, падало их је све више. Чули су се цика, плач, запомагање. Осећали смо и мирис паљевине. Како изгледа кад неко крене да спроводи операцију „спржена земља“, не може се описати речима. Ни слике не могу да говоре оно што се проживи и преживи. Спржили су тај наш комад земље да се никад не вратимо. Ни ми, ни нико наш, ни нико други – тешко прича Ђукан Пјевач.

А у те крајеве, нико се није вратио ни дан-данас. Земља спржена 1993. данас је пуста, нема живе душе.

– Данас у Почитељу и Читлуку живи само по један старац – додаје Драган Пјевач, адвокат из Београда, председник Координације српских удружења породица несталих. – Желим, такође, да нагласим и подсетим да у овој стравичној акцији није било рањеника. Сви су убијени, и то ритуално, стравично. У резултатима првих обдукција писало је, на пример, разбијена лобања, прострелне ране из непосредне близине, одсечени прсти. Посреди је, дакле, било систематско убијање заробљених и рањених. Припадници Унпрофора касније су извукли још 18 лешева, од којих је већина измасакрирана или запаљена.

Драган Пјевач каже да је ритуално убијена и његова мајка Боја. После 18 дана њено тело је пронашао син Никола. Разбијене лобање, без три прста…

После истраге коју је водило до 2004, Тужилаштво Хашког трибунала подигло је оптужнице по командној одговорности против генерала Јанка Бобетка, начелника Генералштаба Хрватске војске, генерала Рахима Адемија, команданта Војног подручја Госпић и генерала Мирка Норца, команданта Девете гардијске бригаде. Бобетку оптужница није уручена, јер је преминуо априла 2003.

– Није било ни суђења у Хашком трибулану, јер је случај септембра 2005. пребачен хрватском правосуђу, које је оптужницу подигло 22. новембра 2006. године – подсећа Драган Пјевач. – Суђење је почело у јуну 2007, а завршило се годину касније. Адеми је ослобођен, а Норац осуђен на јединствену казну од седам година затвора због неспречавања убистава цивила, пљачкања имовине и убијања и мучења ратних заробљеника. Да парадокс буде већи, у образложењу њихове пресуде хрватски суд је као одговорне за геноцид у Медачком џепу означио Давора Домазета Лоша, изасланика начелника Главног штаба Хрватске војске и Жељка Сачића, пуковника специјалне полиције. Против њих, међутим, никада није покренута било каква истрага, нити их ко помиње…

ЗВЕРСКИ ЗЛОЧИНИ

Током суђења Адемију и Норцу, чула су се сведочења о монструозним злочинима и иживљавању над Србима, као што су набијање жене на колац, одсецање главе, распоривање и бацање жена у куће а затим спаљивање, гађање ножем ретардираног младића који је обешен наглавачке итд. Доказано је, такође, да је у нападу искоришћено четири пута више артиљеријских граната од потребног броја.

ЗАПИС ГЕНЕРАЛА КОТА

– После тродневних борби и, практично, директног сукоба међународних снага и хрватске војске, канадски генерал Жан Кот, тадашњи командант Унпрофора, по уласку у Медачки џеп забележио је: „У селима кроз која сам прошао више нема знакова живота, ни људи, ни животиња, а разарање је потпуно, систематско и намерно“ – подсећа Драган Пјевач.

Новости, Јелена Матијевић

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.