ХАГ: Косовске жртве имају право на одштету

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик/Flickr

Жртве ратних злочина почињених на територији Косова и Метохије између 1998. и 2000. године моћи ће посредством заступника да учествују у поступцима пред Специјализованим већима Косова (СВК) који ће се водити у Хагу, као и да на основу пресуда тог суда добију обештећење због губитака или повреда које су претрпеле.

Специјализована већа Косова (СВК) део су косовског судског система, али им је седиште у холандском граду Хагу, и представљају Суд који ће процесирати само кривична дела „злочина против човечности, ратних злочина и других кривичних дела из косовских закона, а у вези са наводима из Извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе од 7. јануара 2011. који обухватају тешка кршења међународног права“.

О томе ко ће добити статус жртве одлучиваће суд, а сва лица која се сматрају лично оштећеним моћи ће да од суда затраже тај статус тек након објављивања потврђених оптужница, које тек треба да поднесе Канцеларија Специјалног тужиоца Дејвида Швендимана.

Према правилима тог суда, статус жртве у поступку може да захтева свако физичко лице које сматра да је лично претрпело физичку, материјалну или душевну штету као непосредну последицу кривичног дела из потврђене оптужнице.

Суд је указао на то да онај ко жели да се квалификује као жртва мора уз захтев да пружи довољно доказа о штети коју је претрпео.

Захтеви, односно пријаве за статус жртве, подносиоци ће морати да доставе Служби за учешће жртава пре пре почетка суђења, навео је Суд али није прецизирао колико времена пре суђења.

Жртве које буду прихваћене да учествују у поступку, у зависности од одлуке суда, формираће једну или више група, а пред судом ће их представљати заступник којег одреди секретар суда.

Заступник ће имати задатак да редовно обавештава жртве о одвијању поступка, моћи ће да тражи да изнесе своје ставове и укаже на проблеме у вези са поступком, и упозна судије о томе.

Приликом заступања, он може да присуствује претресима и да подноси усмене и писмене поднеске и испитује сведоке, када год судско веће сматра да то налаже заштита личних интереса и права жртава.

Такође, заступник може да по одлуци судског већа добије приступ материјалима који су му потребни како би заступао групу жртава, има право на уводно и завршно излагање на суђењу, као и да захтева да судско веће изда налог да се поднесу докази и саслушају сведоци у вези са последицама кривичних дела почињених над жртвама, уколико ти аспекти нису адекватно предочени током поступка.

„По окончању суђења, судско веће може да донесе одлуку о штети, губитку или повреди коју су претрпеле жртве и која може да буде основа за утврђивање одштете“, навео је суд.

То значи да Специјализовано веће неће утврђивати висину износа за накнаду штете, већ да ће пресуда бити основ за покретање парнице за накнаду штете.

Жртве ће пред судом моћи да заступају само заступници који су уписани у именик тог суда, односно они који се у предвиђеним роковима пријаве и испуне услове за упис.

Конкурс за пријаву заступника, као и адвоката који ће моћи да бране будуће оптужене расписан је 6. новембра ове године.

Овај суд ће судити по оптужницама за кривична дела ратних злочина која су извршена на КиМ од 1998 до 2000. године.
Ко ће се све наћи на оптужницама, засад може само да се нагађа.

Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво имају надлежност над злочинима против човечности, ратним злочинима и другим кривичним делима према косовским законима у вези са наводима из Извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе од 7. јануара 2011. године.

Након овог извештаја, у септембру 2011. године, Европска унија је одлучила да оснује Специјални истражни тим (СИТФ) за спровођење независне истраге о наводима из Извештаја, као и о евентуалним другим кривичним делима повезаним са њима.

У лето 2014. СИТФ је објавио да су докази прибављени током истраге довољни за подизање оптужнице, али је за обраду тих навода било неопходно оснивање одговарајуће установе која би водила судске поступке.

Скупштина Косова усвојила је 2014. Уставни амандман и Закон о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву која ће у складу са тим функционисати по косовском законодавству, као и међународном обичајном праву и по међународном праву из области људских права.

Канцеларија специјалног тужиоца формирана је у децембру 2016. године, и од тада се чека подношење првих оптужница, а суд је почео са својим радом у јулу ове године.

Ове две институције имају надлежност за процесирање грађана Косова/Савезне Републике Југославије (СРЈ), односно лица која су оптужена да су извршила кривична дела над грађанима Косова/СРЈ.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

1 коментар

  1. Тања каже:

    А зашто не до 2003, па да и жртве мартовског погрома из 2003 могу да траже одштету за губитак живота својих најмилијих, протеривање са својих огњишта, претрпљени страх, отету имовину, порушене гробнице и да Српска православна црква може да теажи одштету за све тада уништене и оскенављене православне светиње. Ваљда би се тиме признало да се под покровитељством и уз присуство међународних снага наставило са протеривањем Срба, па су вешто избегли своју одговорност са ограничењем до 2000 године.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.