ГОРАЖДЕВАЦ, ДАН ПОСЛЕ: Страх је постао живот

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика/Радио Гораждевац

Фото: Политика/Радио Гораждевац

Пало ми је на памет да ћерки кажем да се снима играни филм, да су то глумци… Али видим да је она све схватила на свој начин, иако је дете и да је моје ’објашњење’ узалудно”, каже професор Саша Петровић који својој седмогодишњој ћерки Стефани покушава да помогне после седам хитаца који су погодили њихов дом у Гораждевцу код Пећи. Хици из аутоматског оружја, аутомобил који испред куће гори као буктиња, у 2.50 часова пробудили су овај део села и ово дете, а триста метара даље друга рафална паљба преломила је напола споменик побијеним дечацима Панту Дакићу и Ивану Јововићу и жртвама НАТО бомбардовања у овом делу Метохије.

„Ово је зачарани круг између међународне заједнице, Албанаца и косовских институција које или не могу или не желе ништа да реше. Ми смо препуштени сами себи, све је ово једно хаотично стање које измиче контроли”, наводи овај професор енглеског језика која настоји да разложно себи и својој уплашеној породици објасни шта се догађа и да неке више силе одлучују о њиховим животима.

Посебнп је мучан утисак да се сви напади и злочини који су се догодили у Гораждевцу могу открити веома брзо и да су познати свима, али мултиетничка идила неопходна међународној заједници изгледа подразумева да, једино српско насеље које је у пећком региону опстало 1999. остане без било какве заштите. Два српска министра у косовским институцијама, Љубо Марић и Далибор Јевтић, пре неколико дана су дошли у Гораждевац и добили уверавања од полиције и општинског руководства да је безбедност на задовољавајућем нивоу.

„Ми смо констатовали да је безбедносна ситуација у општини Пећ добра, изгледа да то некоме смета”, каже градоначелник Пећи Газменд Мухаџери. Упитан коме смета одговара са осмехом на лицу: „Не знам, бога ми, то полиција треба да утврди, коме смета мир”. Исти тај осмех и исте ове фразе понављао је у јулу када се дивљало по Гораждевцу и споменик жртвама био посут бензином и запаљен, а графитом најављена освета.

Неподношљива безбедносна лакоћа и заборав српских жртава уграђени су у косовски систем. Десетине инцидената, напада, понижавања, етничка мимикрија постали су део институционалног деловања. Отежавајућа околност је што се таква ситуација јавности и странцима представља језиком европских закона и стандарда. Та фразеологија уклопљена у статистику, према којој су овдашњи инциденти дечја игра према ономе што се догађа у демократском свету. Летошњи напади за госпођу из Уједињених нација која је овде сачињавала извештај и фотографисала споменик својим смарт телефоном розе боје, били су тек обична статистика. Њен извештај је покрила прашина у међународним фиокама, он никог није упозорио на оно што се дешава овде, као што ни у јучерашњим извештајима неће писати да је, неколико минута, после напада у Гораждевцу искључена струја и да је страх доминантно осећање и начин живота овог гета. „Деца су веома застрашена, јер кад те све то затекне на спавању, не можеш да се ослободиш страха, па питам починиоце, Владу Косова и полицију какву будућност та деца треба да очекују сутра”, изјавио је за „Политику” председник привременог органа општине Пећ Милош Димитријевић.

Јуче је од прошлог напада и парастоса убијеним дечацима који се одржава средином августа био најживљи дан у Гораждевцу. На сеоском центру долазили су, углавном, српски представници власти, ретка возила италијанског Кфора и Косовска полиција. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је испред споменика гораждевачким жртвама који је избушен и поломљен пројектилима неког већег калибра да је ово напад на децу, на слободу и да представља чин агресије према читавом српском народу.

Моја порука политичарима који су одговорни за безбедност овде на Косову и Метохији гласи: „Брините о српској деци као што бринете о албанској деци. Само на тај начин и српска и албанска деца могу бити мирна и спокојна и могу имати будућност.” Он је упозорио на лошу заступљеност Срба у Косовској полицији и рекао да је реч о терористичком нападу, као и да ће представници Срба у приштинским институцијама инсистирати да се починиоци напада пронађу. Након обраћања новинарима и окупљеним Србима он је, у пратњи министара Марића и Јевтића, посетио дом Саше Петровића и разговарао с његовом породицом. Они који су највише изгубили и пропатили верују и знају да је ово део плана.

„На истим местим се дешава пуцњава, срећа што је зима иначе ко зна колико деце би страдало, лети она овде остају до касно у ноћ. Ми знамо да ће ово да се деси опет и опет… Свесни смо и где смо и шта смо, ми смо само топовско месо и само чекамо ред”, каже Мирјана Србљак, мајка девојчице Драгане која је тешко рањена док се 2003. купала на реци Бистрици. Крај је дана, магла пада на српски гето који напуштају последњи гости. Остају Гораждевчани покривени страхом и неизвесношћу.

Политика, Живојин Ракочевић

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.