ГЛАС АМЕРИКЕ: Бела кућа са Вучићем о томе на чијој страни је Србија

ИСКРА на Фејсбуку

(Александар Вучић) Фото: РТС

Сусрет председника Србије Александра Вучића и америчког потпредседника Мајка Пенса у понедељак у САД прилика је да се везе Београда са Вашингтоном учврсте, али и да се разговара о питањима која муче администрацију САД, пре свих – на чијој је страни Београд, оцењује „Глас Америке“.

Најављујући данас први сусрет Вучића са новом америчком администрацијом и његову прву посету САД откад је ступио на дужност председника, Глас Америке се пита шта би могла да буде порука новом председнику Србије из Беле куће.

Лук Кофи из фондације Херитиџ, која је идеолошки блиска новој администрацији САД, каже да би Белој кући саветовао да Србији пренесе снажну поруку да одлучи да ли жели да има конструктивну улогу у региону и посвети се евроатлантским интеграцијама, „или ће и даље да флертује са Русијом“.

Кофи притом сматра да, од свих земаља југоисточне Европе, Србија вероватно има најмањи заједнички интерес са САД.

И Јануш Бугајски из Центра за анализу европске политике је мишљења да је крајње време да Србија одлучи коме ће се приклонити – Западу или Русији.

„Црна Гора је одабрала, Македонија је одабрала, све земље у региону су одабрале да буду или део НАТО-а или западног света, и одбаце утицај Русије“, каже Бугајски, који сматра да је Вучићева посета важна јер ће, како наводи, из прве руке сазнати шта америчка администрација очекује од српске владе.

Шта се тачно очекује од Србије када је реч о руском хуманитарном центру није јасно, али су амерички званичници јасно ставили до знања да је тај центар потенцијални проблем, а као једно од горућих питања, и то би могло да буде тема разговора Вучића и Пенса, наводи Глас Америке.

„Србија мора бити опрезнија у спољнополитичким одлукама. Можете имати добре односе с Русијом и ако немате хуманитарни центар, и ако не учествујете у заједничким војним вежбама или не организујете састанак лидера Републике Српске и (руског председника Владимира) Путина на својој територији. Србији се мора ставити до знања да смо свега тога свесни“, каже Лук Кофи.

„Коначна одлука на Србији“

Истовремено, Дејмон Вилсон, потпредседник Атлантског савета, указује да је Србија та која ће донети коначну одлуку о томе шта ће урадити са руским центром, и истиче да је питање за САД како да и оне остану присутне у Југоисточној Европи.

„Предлажем да присуство америчких трупа у оквиру Кфора и Бондстила не буде привремено, већ стално, како би било јасно да Америка као сила остаје ту и убудуће“, каже Вилсон.

Да се Америка враћа у Југоисточну Европу и на Балкан, кажу експерти у Вашингтону, показују састанак председника Доналда Трампа са представницима Иницијативе три мора у Пољској, најављена посета потпредседника Мајка Пенса Црној Гори и Вучићев долазак у Вашингтон.

„Имамо много посла, биће и тешких питања између САД и Србије, и ово је прилика да се од почетка решавају како треба. Мислим да је Бела кућа заинтересована да са Србијом изгради однос поверења и да у Вашингтону постоји воља да се Западном Балкану покаже да није заборављен. Ми видимо Вучића као партнера“, наводи Дејмон Вилсон.

Глас Америке се пита да ли ће једна од тема партнерских разговора Вучића и Пенса бити и недостаци демократије у Србији на које, како напомиње, често указују америчке тинк-тенк организације и поједини званичници.

„Познаваоци прилика верују да ће, ако и о томе буде речи, то вероватно остати иза затворених врата Беле куће“, закључује амерички мултимедијални сервис.

РТС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.