ФИЈАСКО: Болоња пропала у Србији, студирање по старом!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Курир

Фото: Курир

Студирање по болоњском систему, најављивано као велика реформа образовања, у Србији десет година касније доживљава фијаско!

Већина факултета одлучила је да се врати на стари систем студирања 4+1 (четири године основних студија и једна година за мастер), уместо 3+2 (три године основних студија и две за мастер).

– Донета је таква одлука због тога што нико неће да запосли свршеног студента са три године основних студија – објашњава Ендре Пап, директор Комисије за акредитацију и проверу квалитета.

Тако су Архитектонски, Медицински и и Грађевински факултет у Београду с болоњског система прешли на интегрисане студије, што у пракси значи да су основне и мастер студије спојене, а студенти ових факултета ће по завршетку студирања имати звање дипломираног мастера.

Миодраг Зец, професор економије на Филозофском факултету у Београду, каже да је болоњски систем бесмислен и пита се зашто га, ако је тако добар, нису имплементирали Оксфорд или Кембриџ.

– Са Запада су нас утерали у Болоњску декларацију и донели нам школе у којима треба да школујемо управнике самопослуга и пумпи! Остајемо без капиталног знања, сутра неће имати ко да нам оперише срце! Школство је базична друштвена ствар, а нама то пропада и тренутно влада заглупљивање нације – каже професор Зец.

Милан Петковић, председник Студентске конференције универзитета Србије, каже да је болоњски систем само козметичка форма.

– Бодови се формирају како се неком ћефне, гледа се да се задовоље апетити професора не ради се у континуитету… – објашњава Петковић.

Реаговања

Професор Весна ракић Водинелић, некадашњи декан Правног факултета Унион
Поента Болоњске декларације била је вратити студенте на факултете и омогућити им транзит са домаћих на иностране факултете и обрнуто. Међутим, свој посао нису ваљано урадили ни Комисија за акредитацију, а ни Национални савет за високо образовање. Направљени су многи компромиси и од читавог обрачунавања бодовања и предиспитних обавеза остало је једино да студенти дођу на вежбе и пребаце испите из једне године у другу.

Проф. Миодраг Матељевић, декан Математичког факултета у Београду
Болоњска декларација је као река која таласа лево-десно док не нађе свој ток. Тако и ми. Слажем се са студентима да су уџбеници преопширни, наставни кадар старомодан, студентске групе преобимне, бодовање је квазибодовање, студенти су често преоптерећени, а дубина њиховог знања је смањена.

Проф. Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета у Београду
Болоњски процес се мења и у једном моменту ће у потпуности постати прошлост. Али сам процес даје велику аутономију државама да га имплементирају како желе. Чак и да смо оставили стари начин студирања и старе предмете, а издавали дипломе по новоме, променили називе нивоима студија, могли бисмо да кажемо да смо увели болоњски систем на факултете.

Шта болоњски систем подразумева

– Увођење Европског система преноса бодова (ЕСПБ)
– Све се бодује: присуство, семинарски радови, колоквијуми, испити, ваннаставне активности, па чак и лоша пролазност на испиту за професора
– Усвајање нове структуре студија састављене од три циклуса – академске студије (први степен), мастер студије (други степен), специјалистичке академске студије (други степен) и докторске академске студије (трећи степен)

Курир

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.