ФАС: Једини релевантни извозник

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Србија, осим Фијата, нема ниједног другог великог извозника, резултати су истраживања Бизнис инфо групе у којем се наводи да је са становишта ширег тржишта ово једини релевантни извозник будући да извози више од милијарде евра годишње.

Професор на Универзитету Сингидунум Зоран Јеремић оценио је данас да је веома лоше то што Србија има само једног великог извозника.

„То указује на висок ризик јер постоји велика зависност извоза од једног учесника“, рекао је он при презентацији истраживања Бизнис инфо групе о најуспешнијим предузећима које је данас званично представљено у Тањуговом Прес центру у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер.

Он је истакао да у категорији од 400 милиона евра до милијарде нема извозника.

У истраживању Бизнис групе објављен је и списак највећих нето извозника у прошлој години, а на коме су три највеће компаније Фијат аутомобили Србија, ХИП Петрохемија и Јура корпорација.

Први на листи највећих извозника у овој публикацији, односно компанија које више извозе него сто увозе у 2014. години је ФАС из Крагујевца који је реализовао извоз вредан 1,36 милијарди евра и увоз од 929 милиона евра.

ХИП Петрохемија из Панчева, која је у реструктурирању, имала је извоз вредан 148, а увоз 21 милион евра. На трећем месту је Јура корпорација из Раче са 119 милиона евра извоза у прошлој години и 42 милиона евра увоза.

РТБ инвест је на четвртом месту, затим Сојапротеин из Бечеја, на шестом месту је Хемофарм из Вршца са 149 милиона евра извоза и 89 увоза и на седмом месту је Југоимпорт СДПР са 67 милиона извоза и 12 милиона евра увоза.

Истраживање Бизнис инфо групе је показало и да је од 100 највећих извозника у Србији око трећина истовремено на листи 100 највећих увозника.

Говорећи о секторима у којима постоје највећи потенцијали за повећање нето извоза, Јеремић је навео прехрамбено-прерађивачку индустрију, аутокомпоненташе и производњу електричних апарата.

За Желецару Јеремић каже да је та компанија у 2008.години остварило рекордан извоз од 877 милиона евра и увоз од 601 милион евра, али је после тога нето извоз био веома мали, а пословни резултати све лошији.
„Неће бити лако подићи производњу и извоз Железаре на тај ниво“, констатовао је он.

Он је рекао да чак и да Железара добије стратешког партнера и почне профитабилно да послује, што се тиче нето извоза не може се очекивати значајан ефекат иако би ефекат на раст БДП био значајан.

У публикацији је наведено да су субвенције за привлачење инвеститора, ипак, биле неопходне и а без њих не би било ни ово мало инвестиција.
„Мада је било доста промашених и неотребних субвенција, тамо где су привучени страни инвеститори оријентисани на извоз и на нове технологије, ефекат је видљив“.

Говорећи о фирмама у реструктурирању, он је рекао да 17 највећих извозника остварује извоз з вредности од 423 милиона евра, али да су и њихови губици на том нивоу.

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић оценио је данас да су на листи десет највећих извозника готово сви страни инвеститори.
„Изузетак је сектор пољопривреде, односно производња хране где је код нас присутно неколико великих и јаких домаћих компанија, али који свој развој базирају на ангажовању иностраних, позајмљених или капиталних средстава“, рекао је он.

У прошлој години, како је Влаховић указао, износ страних директних инвестиција био је на истом нивоу као у 2013. када је остварен један од историјских минимума.
„Номинално, СДИ у 2014. су износиле 1,3 милијарде евра, али када од тог износа одбијете износ реинвестиране добити компанија које су већ инвестирале у Србију, онда ћете доћи до износа који је приближан оствареном у 2013, а то је 700-750 милиона евра“, објаснио је Влаховић.

Он је објаснио да један од кључних разлога за овако низак прилив СДИ треба тражити у опкружењу.

Међутим, Влаховић је указао и да постоји још читав низ структурних пројеката који се морају реализовати у наредном периоду, а да је кључна реформа јавног сектора.

Истакао је и да је неопходна реформа јавних предузећа која ће омогућити уклањање свих препрека за успешно конкурентно пословање.

Мора се, казао је Влаховић, повећати ниво јавних инвестиција који је у претходне две године био на историјском минимуму и износио свега 2,5 одсто БДП-а годишње на 3,5 одсто БДП-а годишње.

Танјуг

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.