ДУШАН КОВАЧЕВИЋ: „Нема Србија децу за нови рат“

ИСКРА на Фејсбуку

(Душан Ковачевић) Фото: intermagazin.rs

„Србија после страдања у шест ратова у 20. веку више нема народа и деце за седми рат, јер би тај нови рат био крај ове земље“, рекао је академик Душан Ковачевић и додао да циљ сваког дијалога који политичари воде у име грађана мора да буде спречавање рата у којем би гинула српска деца.

„Србија је без економске стабилности, дефинисаних граница“…

Један од најзначајнијих српских интелектуалаца каже да је наишао на добре реакције на предлог председника Александра Вучића да се мирним путем решавају проблеми између Срба и Албанаца.

– Тај предлог прихваћен је са свих страна. Сећам се да је та идеја много стара и да је само у 20. веку неколико пута покренута. Од ње се одустајало што због ратова, што неспоразума, што због притисака страних сила. Али, ово данас што се догађа један је од последњих тренутака да се спор између српског и албанског народа решава мирним путем – уверен је Ковачевић.

Најцењенији савремени српски драмски писац позива се на сопствено дипломатско искуство, из периода када је службовао у Португалији као амбасадор некадашње Србије и Црне Горе, и процењује да је Вучићевом позиву на дијалог „кумовао“ и додатни притисак међународне заједнице.

Ковачевић је сигуран после, како истиче, 50 година проживљених у 20. веку, да Србија више никада не сме ратовати:

– Србија је данас без економске стабилности, без дефинисаних граница, које се отварају на све стране. Поново је покренута прича о граници са Хрватском, која ће једног дана бити јако озбиљна, јер је ту скоро па реч о замени територија. Ваљало би да учинимо све да нас неко не испровоцира да уђемо у нови рат и да то буде наша црвена линија у дијалогу о Косову унутар нашег друштва – казао је Ковачевић.

„Позивају у рат, а не могу да претрче ни 100 метара“…

Оно што не може никако да разуме то су, каже, људи који данас, из Београда, заговарају рат.

– Мени се диже коса на глави када чујем људе који седе у Београду на неким фотељама да позивају на одбрану Србије на сваком кораку. Ти који то говоре данас не могу да претрче 100 метара, морају да једу три пута дневно и да спавају два пута у 24 сата. Ако их затекне рат поподне, они неће моћи да учествују у њему, јер тада спавају. Неће они да ратују, већ ће ратовати наша деца. Ови што су најгласнији у позивању на одбрану Србије никада нису ратовали, нити ће икада ратовати – истиче Ковачевић.

Он подсећа да су се тачно пре сто година српски војници „укопали“ на Солунском фронту и чекали да направе пробој према Србији.

– У том пробоју, о којем је настао мит да је српска пешадија трчала брже од француске коњице, погинуло је 50.000 људи. Први светски рат је био велика победа Србије над Аустроугарском. Тада су окупатори вршили геноцид у Србији, о чему знам по сведочењу мога деде, који је био учесник Церске битке. Мог оца су касније одвели на Сремски фронт у Другом светском рату. Имао је тек 19 година и тешко је пострадао. Остао је инвалид целог живота. Моја генерација и генерација моје деце су одлазиле у подрум за време бомбардовања 1999. године. Данас, у геостратешкој ситуацији коју имамо, нама је практично каиш око врата и само је питање да ли ће неко да нам избије столицу испод ногу – закључује Ковачевић.

intermagazin.rs, Вести-онлине

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.