ДУХ ХЕРОЈУ: Пожега добила улицу потпоручника Борка Никитовића

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Једна од градских улица у Пожеги од данас носи име потпоручника Борка Никитовића (1968-1991) који је, жртвујући себе да би спасао своје војнике, погинуо у Вуковару пре 24 године, саопштила је Војска Србије. Начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић је положио венац испред спомен-обележја на школи у селу Узићи, где је покојни Никитовић завршио прва четири разреда основне школе.

Том приликом пуковник Жељко Гавриловић, Борков „класић” са академије, истакао да је животни пут Борка Никитовића, као најбољег ђака а касније и студента, довео у најелитнији део војске, у Гардијску бригаду, а затим и на славонско ратиште.

– На данашњи дан 1991. године пошао је на свој последњи задатак и на том задатку за своју земљу је дао оно највредније, свој живот, а нама је дао задатак да наставимо да бранимо своју земљу и свој народ и да будемо верни својој заклетви – рекао је заменик команданта Гарде захваливши општини Пожега што је подржала иницијативу Гарде да једна од улица родног града страдалог хероја добије његово име.

Боркова мајка Зора Никитовић захвалила је војсци што чува сећање не само на њеног сина, већ на све српске синове који су живот изгубили у борби за отаџбину и слободу. У циљу очувања успомене на храброг потпоручника, 1993. године Српска православна црква, Војска Србије и Универзитет у Београду основали су добротворни фонд, који се финансира средствима оснивача и других донатора, међу којима се посебно истиче Боркова мајка.

Фонд награђује ученике и студенате школа кроз које је животни пут провео Борка. Тако награде фонда добијају најбољи ученици ОШ „Петар Лековић” у Пожеги и Војне гимназије, и најбољи студенти Војне академије, Београдског универзитета и Богословског факултета.

Никитовић је рођен 9. јула 1968. године у Пожеги. Након осмогодишњег школовања у родном граду, уписује Војну гимназију а затим и Војну академију, коју завршава ратне 1991. године као први у рангу, са просечном оценом 10, те своју војничку каријеру започиње у Гардијској бригади. Потпоручник Борко Никитовић изгубио је живот у Вуковару, 16. октобра 1991. године, у својој 23. години живота, жртвујући себе да би спасао своје војнике. За несебично жртвовање и испољену храброст одликован је посмртно орденом за храброст.

Политика

Тагови: , ,

8 коментара

  1. stevica каже:

    Bio je to pitomac za primer,vojnik za ugled,prijatelj kakvog može svako poželeti.Kao mladog i nedovoljno iskusnog starešinu šalje ga vojska na Vukovarsko ratište gde daje svoj život.Dalje ne želim da komentarišem svrhu ratovanja i gubljenja života vojnika i mladih starešina na Vukovarskom ratištu jer i sami znate krajnji rezultat tog rata.Ludilo bez granice.Puno vam hvala što ste ispoljili deo svoje zahvalnosti prema liku i delu Borka Nikitovića.Meni je bila čast da budem starešina (komandir pitomačkog voda) u klasi koju je završio Borko Nikitović i ponosim se time.

  2. Aleksandar Mihajlov каже:

    Imao sam tu cast da budemo u istom odeljenju u Vojnoj gimnaziji. Najboli su podneli najvecu zrtvu. Slava mu!

  3. Orlic каже:

    Bio sam sa njim na Akademiji i mogu samo da kazem da je bio primjer drugima.Neka mu je vjecna slava!

  4. Milan каже:

    Slava heroju ! Bravo i za ljude iz opstine Pozega, nadam se da ce odabrati lepu ulicu da ponese njegovo ime !

  5. ДАЛИБОР ПАВЛОВИЋ каже:

    Нека му СЛАВА је вјечнаја памјат ! Осветлао је образ и част српском војнику, својој отаџбини и оставио будућим српским поколењима пример правог витешког жртвовања ! Извршио је највећи војнички и патриотски задатак, и предао је ту лекцију сваком Србину и војнику, а то је – ДАО ЈЕ СВОЈ МЛАДИ ЖИВОТ! НЕКА ОВАЈ ЊЕГОВ ГЕСТ, КОЈИ ЈЕ НАЈВЕЋИ И НЕСУМЊИВО НАЈ ВРЕДНИЈИ ПРЕМА ОТАЏБИНИ И НАРОДУ, СЛУЖИ НА ЧАСТ И ПОНОС ЊЕГОВИМ ВИТЕШКИМ ПРЕДАСИМА, БРАЋИ И СЕСТРАМА, И СВИМ ПОКОЛЕЊИМА ЊЕГОВЕ ЛОЗЕ! НЕКА ТИ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА ЈУНАЧЕ, СРБИНЕ, БРАТЕ, КОЛЕГА!!!!!!!

  6. Лука Савић каже:

    Био је добар друг, добар ђак и питомац … Нека му је вечна слава и лака земља.

  7. Aleksandar каже:

    Bili smo klasići na akademiji. Duh i ljudska veličina kao Borko je retka i u više generacija. Čast mi je što sam deo svog života živeo pored takvog prijatelja. Slava mu.

  8. Aleksandar каже:

    Klaso nek Ti je vecna slava i hvala za druzenje i zajednicko vreme provedeno na akademiju. Secanje na Tebe nikad nece izbledeti. Pocivaj u miru Bozjem.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.