ДР ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ: Не смемо да заборавимо шта нам је НАТО урадио

ИСКРА на Фејсбуку

Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију КЦ Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду

Први кораци ка утврђивању последица НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину у Србији су учињени – иницијатива стотинак стручњака различитих профила да се формира координационо тело и национална лабораторија како би се би испитивале последице агресије из 1999. године добила је подршку председника Србије, саопштила је начелник Клинике за неуроонкологију КЦС и члан Иницијативног одбора Даница Грујичић.

Ово је наша званична иницијатива држави да се формира координационо тело које ће сачињавати искључиво стручњаци и да се формира национална лабараторија која ће испитати све последице НАТО агресије 1999. године. Ово је једина конкретна и одговорна ствар коју као држава можемо да урадимо. Драго ми је да је одговор државе је био позитиван и да желе да уђу у разговор о овој иницативи као први корак.

Али не желим да остане све на томе. Зато ћу кроз неколико недеља заједно са свим стручњацима и великим бројем младих и талентованих људи покренути велику медијску акцију у Србији и свету која за циљ има да обелодани домаћој и светској јавности које су све последице НАТО агресије. Објавићемо сва истраживања, анализе, стручне радове, стране материјале, сведочења, на десетак светских језика. Као и снимање првог озбиљног документарног филма на ову тему. Желимо да активирамо домаћу јавност, дијаспору, и све наше пријатеље, слободне интелектуалце и стручњаке широм света. Нажалост Србија и Црна Гора нису једине државе које су преживеле и преживљавају све последице НАТО агресије. Очекујем пре свега вашу велику подршку пре свега младих људи јер сте управо ви и заслужни зашто је ова тема постала предмет интересовања медија. Ако се сви ујединимо бар око једне теме верујем да можемо велике ствари да урадимо
„, саопштила је др Грујичић путем друштвене мреже „Фејсбук“.

Почетком октобра министри здравља и животне средине, Златибор Лончар и Горан Триван одржаће заједнички састанак са члановима иницијативног одбора о даљој реализацији ове идеје.

„Састанку ће присуствовати наши еминентни научници и стручњаци који и треба да се баве овом темом. Важно је да све остане у оквирима струке, ту не сме да се меша ни политика ни партија. То мора да буде тело које ће преживети и будуће власти и које ће се континуирано тиме бавити„, рекла је Грујичић.

Према њеним речима, потреба формирања оваквог тела „није политичка ствар“.

„Циљ је да се формира координационо тело које ће на једном месту прикупити све постојеће податке, али и организовати анализе концентрације одређених токсичних материја данас у ваздуху, води, земљишту, храни„, каже она и додаје да је чињеница да су грађани Србије били изложени великом броју, не само канцерогених, него и утицају разних штетних и отровних материја.

„То је важно због млађих нараштаја, а исто тако треба да знамо, можда је касно, а можда и није, како да се заштитимо. Сви који смо живели овдје, удисали смо ваздух, пили воду, јели храну, а нисмо били обавештени шта нам се заправо десило“, упозорава Грујичић.

Она сматра да су се држава и претходне власти показале врло неодговорне према својим грађанима, а посебно према онима који су рашчишћавали порушена постројења у којима су биле велике количине токсичних материја и за које нију били организовани систематски прегледи.

Младим научницима, сматра Грујић, држава треба да помогне да анализом ранијих анализа и садашње ситуације припреме докторате и научне радове који ће бити математички тачно процењени и који ће моћи да докажу шта нам се у ствари десило.

„Не можете причати о тужби, ако немате научне податке. Једино тако можемо са озбиљном студијом да изађемо пред свет, а у крајњем случају дугујемо свима истину о томе шта су нам урадили„, рекла је Грујичић.

Она каже да, ако је тачан податак да је највећа стопа оболевања од малигних болести код деце у Србији, јачи доказ од тога и није потребан.

„Наравно да то треба проверити, али подаци Института за јавно здравље су врло значајни јер могу да укажу на то шта се дешавало. Оно што је нелогично јесте, одакле 2005. и 2006. велики скок у обољевању од леукемије лимфова, о чему говори професор Чикарић, захваљујући којем сам и сама почела више да истражујем о томе„, напомиње Грујић.

На питање шта ће бити следећи кораци када се утврде последице бомбардовања, она одговара да би „ако се докаже да се бомбардовање одразило на здравље становништва и повећало број малигних болести, аутоимуних болести и стерилитета, правни тим могао нешто да предузме“.

„Неки суд је сигурно надлежан. Ако не можемо да тужимо НАТО, можда можемо Америку, Немачку, Велику Британију, Француску, јер је јако ружно то што су урадили и ми то не смемо да заборавимо„, рекла је Грујић.

vostok.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.