ДР АЊА ФИЛИМОНОВА: Шта смерају албанске избеглице?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Без обзира на све напоре Унмика, Еулекса, Кфора и „међународне заједнице“ да Косово уђе у ранг „безбедних земаља“, од новембра се бележи масовно бекство косовских Албанаца са Космета. То бекство носи карактер изласка који је без преседана у историји „Републике Косово“. Албанци са Космета преко контролног пункта Мердаре се пребацују у Србију, где аутобусима, приватним превозом и таксијима стижу до коначног одредишта – града Суботице, на граници са Мађарском.

Приликом преласка границе пешице, формира се група од 5-10 људи, превасходно мушкараца од 20-40 година, који се организовано крећу према граници. Званично – то су грађани Србије са чијим је документима све у реду – у рукама имају личне карте Републике Србије и пратећу документацију коју су добили на контролном пункту Мердаре. Они који немају тако поуздане документе радије иду „наоколо“ – то јест унајмљују водича преко шумске зоне око Суботице како би пресекли границу. Координисани рад ауто-превозника говори нам да је то све организовано.

Друго, већину избеглица одликује пристојна одећа, скупи мобилни телефони и спремност да се на лицу места плати казна, то јест, они са собом носе значајне суме девиза.

Треће, већина избеглица је са територије Приштине, Вучитрна и Митровице, које обједињује магистрални пут Е-80. Тако је опустео троугао Митровица-Приштина-Подујево – североисточни део Космета, који се ослања на Србију.

Подаци обавештајне службе „Републике Косово“, објављени у „косовском парламенту“, говоре нам да је територију Космета у последња два месеца напустило више од 50 000 Албанаца, међу којима је шест хиљада ученика средњих школа. Приштински медији указују да је за последњих пола године Косово напустило од 60 до 100 хиљада. Други извори тврде да „влада Косова“ прикрива право стање ствари и да је у последњи два-три месеца избегло око 200-230 хиљада.

С обзиром на 60 000 поднетих захтева Албанаца у овом тренутку, број Албанаца који имају пасоше Републике Србије, ускоро ће прећи 300 000.
Албанци који напуштају Косово најрадије ћуте. Или говоре о очигледним стварима – сиромаштву, превари политичара, насиљу мафије, криминалу и корупцији, о томе да се посао може наћи само ако сте члан „руководећих кланова“. Међутим, та ситуација царује у „Републици Косово“ од тренутка доласка НАТО (Кфор) на Косово. Није случајно да ту територију називају „зоном свевлашћа ОПГ“, „зоном хаоса и мрака“, „девијантном криминалном творевином у Европи“. Међутим, „косовски пројекат“ је тако изгледао од самог почетка. У „Републици Косово“ заиста нема привреде као такве (увоз производа износи 99 одсто), ситуација се постепено погоршавала, међутим, за последња три месеца, а нарочито у прве две недеље фебруара 2015. године, са економског аспекта није се десила никаква принципијелно кардинална промена. Једини нови мотив, поред „превара и одсуства перспективе“, изгледа да је страх. Страх, према речима Албанаца, од „насилних демонстрација“ и „врбовања на џихад“, „људи који постају преовлађујући у Подујеву, Вучитрну, Приштини“, „гласина о рату у Македонији“, и „нових сукоба са Србијом“. Албанци говоре како је „Косово препуно вехабијских активиста који врбују за рат Исламске државе (ИДИЛ) у Сирији и Ираку“, о „пуно разних активиста из Македоније, Албаније и југа Србије – сви желе да се регрутују у некакве формације“, „ми се плашимо дошљака, то су терористи, који, како ми сумњамо, имају оружје и ко зна какве инструкције су они добили и шта им може пасти на памет“. Међутим, доступни подаци говоре о томе да је од септембра 2014. године у редовима ИДИЛ у Сирији и Ираку војевало отприлике 250 Албанаца, од којих је 40 погинуло.

Албанци се жале и на оштро повећање онколошких обољења – то су последице НАТО бомбарадовања осиромашеним уранијумом.

Из Србије Албанци покушавају да продру у Мађарску, Аустрију, Немачку. Међутим, у тим земљама се предузимају екстремне мере да се нелегални мигранти врате. А враћаће их „у отаџбину“, што према документима значи – у Србију. На тај начин у овом тренутку може се констатовати концентрација (мобилизација?) Албанаца у Војводини.

Сада се у вези са „албанском акцијом“ јавља више питања: ко купује имовину избеглица са Косова? Шта представља коначни циљ „албанског таласа“, да ли само земље ЕУ или се Албанци са ратним искуством упућују у друге земље? Ако се избеглице буду враћале из земаља ЕУ, да ли ће оне остати у Србији или ће се вратити на Косово (што ће бити сложено учинити, имајући у виду постојање српских докумената код њих), то јест, шта може спречити Албанце да масовно заседну на територији југа и централне Србије? Због чега се сада Албанци концентришу у Војводини?

Предстојећи догађаји ће највероватније дати одговоре, бар на нека од тих питања.

Новости

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. Zivojin каже:

    Ako se vec vidi namera sta se smera Vlada Srbije, mora biti veoma odlucna da politickim odlukama u cilju odbrane administrativnim merama spreci naseljavanje Albanaca u Vojvodinu, i vrati ih u njihova maticna boravista, jer ako to ne uradi Srbija ce se ponovo suociti sa provokacijama nacionalista u cilju da destabilizuju napredak Srbije i njen ekonomski oporavak.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.