ДОНАТОРИ: Британска амбасадор Денис Киф у пројекту довођења Тачија у Београд

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Иако је, као и његови претходници, врло присутан у политичком и јавном животу Србије, британски амбасадор у Србији Денис Киф ипак је протеклих дана више него обично привукао пажњу српске јавности.

Појављивање његове амбасаде на списку донатора пројекта који је предвиђао довођење Хашима Тачија у Београд никога није оставило равнодушним. Додуше, већину није много ни изненадило. Објашњење у британској амбасади потражио је и сам министар спољних послова Ивица Дачић, који је желио да провјери тачност информације да они стоје иза тог пројекта једне, јавности релативно непознате, невладине организације. Како је касније пренио у интервјуу за Политику, речено му је да амбасада не стоји иза пројекта.

Подршка сличној врсти пројеката и повезивање с невладиним организацијама, а у неким земљама и противницима режима, обиљежили су више од три деценије дугу дипломатску каријеру британског амбасадора. Наиме, већ приликом првог службовања, у Прагу од 1984. до 1988. године, Киф је изградио мрежу контаката са тамошњим дисидентима. Прије доласка у Београд у јуну прошле године, четири године је службовао у Москви као замјеник амбасадора. Његов боравак у Русији обиљежиле су бројне контроверзе. Тамошњи медији отворено су га оптуживали да свој дипломатски статус користи као „димну завјесу” за обавјештајни рад. Готово да није могао да се креће по Русији, а да га новинари не салијећу питањима о његовим наводним „Џејмс Бонд” активностима, што је он одбијао као „неозбиљне оптужбе”. О његовом статусу у Русији и томе како су га третирали руски медији блиски власти писали су и британски медији.

Како је у једном тексту написао уредник „Сандеј телеграфа” за западни свијет Киф је „симбол дипломатског држања: културан, пријатног гласа, оштрог интелекта. Има пријатеље широм источне Европе и бившег Совјетског Савеза, гдје има дугу историју изузетног рада у име Британије”. Овај лист констатује и да је, „на запрепашћење оних који га познају, поштовани замјеник амбасадора у Русији праћен бизарним облаком гласина и интрига”. Дипломатски извори рекли су „Сандеј телеграфу” да континуиране оптужбе „изгледа потичу од дискредитоване листе агената МИ 6, послате преко интернета 2005. године”, те да су „смјешне”.

Свакако, ријеч је о свестраној, такорећи ренесансној личности. Амбасадор Киф не само да је образован на Кембриџу, већ говори више језика, међу којима и руски, чешки и грузијски, па и свахили, који је научио у Кенији, а занимљиво да је савладао и српски, иако је у Београд дошао прије непуних годину дана. Новинари као анегдоту препричавају његов сусрет с руским амбасадором у Београду Александром Чепурином, током кога су причали на српском. Осим језика, Киф је, како стоји у његовој биографији, изузетно талентован и за хорско пјевање. Говорећи о неопходности усклађивања српске политике с политком ЕУ, у једном интервјуу је рекао да ће послије Украјине бити још тема које такође неће бити лаке за Србију и закључио: „Такав је живот.”

РТРС, Политика

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.