ДОДИК: Српски народ морао је да остане одан српској идеји, никако југословенској

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је на Крушедолском сабору да је српска слобода увијек зависила од тога да ли Срби имају или немају државу, да једино сабрани имају шансу, а да је Црква најснажнији елемент српског идентитета.

„Пошто Срби нису имали државу у Крајини и нису је имали на просторима данашње Републике Српске, могао се десити Јасеновац у Другом свјетском рату и зато је непријатељ могао да нас одведе на то стратише и побије више од 500.000. Данас причају како су Срби ти који не заслужују поштовање“, истакао је Додик у обраћању окупљеном народу пред древним фрушкогорским манастиром Крушедол.

Додик је поручио да Срби данас имају државе које су гаранција њихове слободе. „Ми смо слободан народ који је и за друге на просторима бивше Југославије кроз историју доносио слободу“, нагласио је Додик.

Он сматра да је српски народ био у великој заблуди, јер је до краја био одан југословенској идеји. „Српски народ морао је да остане одан српској идеји, никако југословенској“, оцјењује Додик.

Предсједник Српске је напоменуо да су други разградили Југославију и створили своје државе, а да су од Срба направили реметилачки народ, иако то никада нису били нити ће бити.

„Ми смо слободан, слободарски народ, који и данас жели слободу другима, али хоћемо да се поштује и наша слобода, да се поштују наше државе Република Српске и Србија, наша култура и наша вјера“, истакао је Додик.

Према његовим ријечима, данас се тешко живи, не само у српским државама него и у другима на просторима бивше Југославије.

„Не живе Словенци добро као што су живјели у Југославији, као ни Хрвати у Хрватској. Хрвати су данас најзадужнији народ на Балкану заједно са Словенцима“, каже Додик.

Он тврди да Срби једино имају шансу кад су сабрани, обједињени и окупљени. „Зато је и овај Крушедолски сабор – сабор окупљања и манифестација наше воље и жеље да будемо заједно“, оцијенио је Додик.

Он је поручио да може да буде колико хоће граница, али да Срби у Републици Српској и Србији ментално живе исти живот, имају исту културу, исти језик, пишу истим писмом и истој Цркви вјерују.

„Црква је најснажнији елемент српског идентитета и зато јој се морамо враћати. Црква је преживјела све непогоде српског народа које су га пратиле кроз бурну историју“, закључио је Додик.

Пред манастиром Крушедол окупило се више од хиљаду људи, махом Срба из Хрватске, Републике Српске и дијаспоре.

Скуп пред Крушедолским манастиром благословио је Његово преосвештенство епископ сремски Василије. Крушедолску бесједу прослављеног филмског редитеља Емира Кустурице говорио је познати српски новинар Данко Перић.

Осим Додика, Сабору су присуствовали Санда Рашковић Ивић, кћерка Јована Рашковића, предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта и игуман Сава.

Овогодишњи Сабор у древном фрушкогорском манастиру посвећен је обиљежавању 75 година од геноцида над Србима у злогласном концентрационом логору Јасеновац, као и другим злочинима које је починила Независна Држава Хрватска /НДХ/ у Другом свјетском рату.

Сабором је обиљежено и 25 година од почетка протеклог грађанског рата на подручју бивше Југославије.

Манифестацију „Крушедолска звона“ организовала је Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске заједно са Завичајним клубом „Славонија“ из Инђије и Епархијом сремском.

Срна

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.