ЂУРИЋ: Траже од нас да будемо колонија Приштине

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/Танјуг

Фото: Спутњик/Танјуг

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је данас да је тачно да се амандманом за преговарачку платформу за поглавље 35 формално не тражи признање независности Косова, али и приметио да „ми нисмо наивни“.

На констатацију новинарке телевизије Б92 да је немачки амбасадор у Србији Аксел Дитман демантовао да Немачка тражи од наше земље да призна независност Косова како би се отворила преговарачка поглавља, Ђурић је одговорио:

„Ми нисмо наивни. Захвални смо Дитману што је разјаснио. Тачно је да се де јуре, односно формално, правно не тражи признање Косова, али ми нисмо наивни и ако вам неко тражи, а у нацрту платформе се види да се тражи укидање свих наших привремених органа, престанак финансирања наших институција…“, рекао је Ђурић.

У прилог томе додао је да се, између осталог, тражи и да наша министарства подносе квартални извештај косовским властима.

„Да ли можете да замислите да Министарство правде и Министарство унутрашњих послова подносе квартални извештај министарствима у Приштини, као да смо безмало ми колонија Приштине, а не они наша покрајина“, упитао је Ђурић.

На све то, додао је, долази нацрт немачког амандмана у којем се каже да Србија, после отварања поглавља 35, 32, 23 и 24 не може да отвори ниједно наредно поглавље док сви ови, како каже, немогући елементи садржани у нацрту платформе не буду испуњени.

„Ту можемо пре да говоримо о томе да поглавља заиста могу да буду отворена, а онда да уместо убрзаних европских интеграција, ако би заиста остало тако до краја, онда би то личило на турски сценарио о европским интеграцијама без краја, зато што ту постоје услови које је немогуће испунити“, објаснио је Ђурић.

Упитан да ли може Србија у процесу европских интеграција без подршке Немачке и да ли је та земља и даље пријатељ наше земље у том процесу, Ђурић је истакао да о томе што се нашло у нацрту преговарачког поглавља 35 није разговарано ни у једном тренутку у оквиру бриселског дијалога.

„И зато смо са овим изашли у јавност, како бисмо имали чисту ситуацију са нашим грађанима. Никада нисмо разговарали о томе да се укидају наше структуре на тај начин, да се предаје језеро Газиводе, а поготово не о томе да наша министарства постану сервиси некаквих покрајинских служби“, рекао је Ђурић.

Додао је да Србија жели да има најбоље односе са свим земљама Европске уније, али и упозорио на дешавања у вези са пријемом Косова у чланство Унеско.

„Србији се иза леђа покушава наметнути чланство Косова у Унеско. Та тема је извучена из дијалога. О томе није разговарано у дијалогу. А са друге стране најважније обавезе, попут формирања Заједнице српских општина, одлажу се у недоглед, то је дискредитација дијалога“, закључио је Ђурић и затражио подршку свих за „нормалне преговоре и праве европске интеграције“.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Vreme je da shvatis dosadasnje svoje gubljenje vremena u Briselu po interesima Srbije. Da si slusao narod mesto tuntora mogao si to cuti od istog naroda sto mu tumacis ovde sa poslednje vecere iz Brisela. U Srbiji se ne zivi od tvojih izlaganja nego od roda useva Srbije, koje je Kosovo I Metohija DUSA. Kome to u Briselu nesto znaci? Zamisli da si to vreme nekim slucajem utrosio putovanjima do Moskve, bili bilo veceg I korisnijeg efekta za Srbiju?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.