ЂОРЂЕВИЋ: Обојене револуције — главни извор дестабилизације

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Sputnik/ Grigoriy Sisoev

Фото: Sputnik/ Grigoriy Sisoev

Србија не мења своју позицију и остаје војно неутрална држава, изјавио је српски министар одбране Зоран Ђорђевић говорећи на 5. Московској међународној конференцији о безбедности.

„Желим још једном да истакнем да Република Србија није променила свој став и не намерава да мења недвосмислено проглашену војну неутралност“, рекао је српски министар, говорећи на пленарном заседању Конференције на тему „Проблем рата и мира у Европи — нови систем безбедности у Европи“.

Ђорђевић је истакао да је „наша мала земља у својој историји више пута била средство политике великих сила, односно политике оних који одређују карактер глобалне безбедности“.

„Србија у потпуности разуме тај процес и учествује у њему“, додао је он.

Према његовим речима, у недостатку директних војних сукоба великих сила „садржај глобалне безбедности чине унутардржавни и регионални сукоби, већег или мањег нивоа ескалације, који остављају последице“.

„У том смислу, војна сарадња се имплицитно односи на процес у којем државе сарађују у припреми заштите од претњи и изазова или реаговања на њих“, рекао је Ђорђевић.

Министар је оценио да се „архитектура глобалне безбедности после пада Берлинског зида није битно мењала“, али да су се мењале форме, пракса и интензитет акција елемената те структуре.

Ђорђевић је упозорио да су данас „обојене револуције“ главни фактор дестабилизације у многим регионима света, а да тежња ка интернационализацији може да доведе до директне војне агресије.

Министар је оценио да САД, водеће земље ЕУ, Кина и Русија задржавају доминантан политички утицај на глобалном и регионалном нивоу.

Ђорђевић је истакао да коришћење оружаних снага у сукобима није тако једноставно као што изгледа на први поглед, упозоравајући истовремено да ангажовање војних снага може имати последице на глобалну безбедност и да се проблеми не могу решавати само са позиције силе.

„Неопходни су поверење, сарадња, преговори и побољшање међународног система безбедности“, оценио је он.

Српски министар предвиђа да се може очекивати наставак тензија у регионима у којима се суочавају стратешки интереси водећих светских сила.

„Негативан утицај на глобалну безбедност, као и Србију, имаће економска криза, тероризам, ривалство великих сила за контролу над енергетским ресурсима, организовани криминал, опасност од ширење оружја за масовно уништење, климатске промене, сиромаштво и други изазови и претње безбедности, у чијој основи леже међуетничке тензије, покушаји сецесије, културолошке и верске разлике, које могу довести до кризе, унутрашњих сукоба и локалних ратова“, рекао је српски министар.

Ђорђевић је оценио да у „светлу светске економске кризе“ у свету има све више држава које нису у стању да се самостално одбране.

Он је истакао да због свега тога постоји потреба за већом координацијом на глобалном нивоу, а такође и приступање у регионалне организације.

Због слабости у економској сфери, оценио је Ђорђевић, државе нису у стању да регулишу процесе који се одвијају на њеној територији, и зато би требало „повећавати своју моћ кроз међународну сарадњу и интеграцију у међународне организације“.

„Из тог разлога Србија очекује подршку од својих партнера и разумевање нашег става о Косову и Метохији, а такође и према другим нашим суседима. У том смислу, Србија посебно цени подршку Руске Федерације, нашег историјског друга и сталног члана Савета безбедности УН, а такође и других земаља, које нису признале независност Косова, једнострано проглашеног“, истакао је Ђорђевић.

Када је реч о војном аспекту, српски министар је рекао да нам наша војна неутралност дозвољава да војно сарађујемо са свим партнерима и у складу са спољнополитичким циљевима, који се „ослањају“ на четири зида — ЕУ, Русију, САД и Кину.

Ђорђевић је рекао да Србија развија билатаралну војну сарадњу са више од 60 партнера, захваљујући својој политици војне неутралности и да је Србија лидер у региону по питању учешћа у мировним операцијама.

„У овом тренутку више од 300 војника учествује у седам војних операција УН и четири војне операције ЕУ за управљање кризама, а такође имамо намеру да повећамо интензитет ангажовања“, закључио је српски министар, истичући да Србија остаје „одговоран и поуздан партнер“.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Srbija sa vecinskim narodom kulturno, ekonomski, vojno I verski ima jedan od navedena „cetri zida“ neutralnosti jedan stub; a, to je Rusija. Sve je ostalo navedeno briga je nekog drugog veca nego Srbije. U tim navedenim medjunarodnim bezbednosima bilo vojno ili ekonomski. Srbija je mesto na planeti odgovorno samo sebi za svoj opstanak. Odnosi se na sve institucije, pa samim time I vojnu. Po mome misljenju ucesce u vojnim savezima ljudsvom I tehnikom nije neutralnost vojna, nego zavisnost od vise gospodara zemljom nego sopstvenog gospodarenja. Nemoze se Srbijom setati NATO uniforma, tehnika, obuka I strategija a Rusiji prodavati neutralnost pocasnom gardom Ohaja. To je vreme proslost sa lupom u serpe „negovanom ulicom“. U Srbiji je nestalo domaceg hleba, mleka, mesa I paradaiza na pijacama. Od „buvljaka“ mogu ziveti „farme“ I provod na splavovima „Beograda na void“ sa kulom Evrope.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.