ДИМИЋ: Идеја „велике Албаније“ уклапа се у пројекат Исламске државе

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Академик Љубодраг Димић оцијенио је да се над Србијом опет надвила опасност и да се идеја „велике Албаније“ уклапа у неке друге пројекте великих сила, а може да буде уклопљена и у пројекат „Исламске државе“.

„Ако гледате одлуке `Призренске лиге`, једна од основних је супротстављање балканским хришћанским државама и вођење светог рата против њих. Пројекат `велике Албаније` може да буде уклопљен и у пројекат `Исламске државе` која се рађа на истоку и чије `инжењере` и улогу у будућности само назиремо“, рекао је Димић за „Вечерње новости“.

Димић истиче да је у новој подјели мапа на Балкану евидентно да је Албанија изабрана као стратешки партнер, исто као и Хрватска, док у тој расподјели за Србију није било мјеста, као ни 1914. ни 1941. године у Хитлеровом поретку, али то не значи да Србија нема своју будућност.

„Да би Србија постала значајна, потребна јој је јака економија, озбиљна реформа просвјетног система, стабилизовање и реформа војске, озбиљно дипломатско присутво свуда где се појављују питања везана за њен простор“, сматра Димић.

Димић сматра да су српске политичке елите свјесне опасности која се надвила над Србијом, због тога што Албанци желе и југ Србије, такозвану Прешевску долину.

Он је навео да се држава брани, не само на границама, него у европским пријестоницама и локалним балканским државама.

Димић каже да Србија, која је као „човјек са досијеом коме се не верује“, треба да своје интересе уклопи у интересе великих сила на Балкану.

Он је оцијенио да су сукоби у Македонији једна од коцкица које испуњавају мозаик албанских територијалних претензија, чији је циљ стварање „велике Албаније“, а сан свих Албанаца почео је да се остварује и реализација тог пројекта, старог 137 година, приводи се крају.

То подразумијева сасвим нову конструкцију граница на Балкану, на којем, како сматра Димић, процес промјене граница није завршен, јер добар дио балканских држава данас има признате, али не и од великих сила које у томе учествују, гарантоване границе.

„Неувођење Црне Горе у НАТО, неријешен статус Македоније, ситуација на југу Србије – све то границе чини отвореним“, навео је Димић, оцјењујући да би политичка криза и сукоби могли да се прелију и у Грчку, уколико напусти европске интеграције.

На питање зашто велики центри моћи подржавају албанске претензије, он сматра да је могуће да је криза у Македонији изазвана због тога што би кроз Македонију и даље кроз Србију до Мађарске требало да пролази један крак „Турског тока“.

„Не треба занемарити ни покушај Кине да реализује нови водени пут свиле, што се завршава куповином луке у Пиреју у Грчкој и развојем брзих пруга у региону, чиме би се повезао евроазијски простор. Трећи разлог може бити неуспјели пројекат Косова, који се недавно исказао и кроз одлазак десетина хиљада младих људи“, сматра Димић.

Наводећи да данас Србија нема разлога да се стиди свог антифашзима, док га други у окружењу измишљају, Димић је запитао: „С чиме треба да корачају Бугари или Хрвати на Црвеном тргу? Са каквом историјом или легитимитетом“.

Димић је упозорио на опасности од ревизије историја оба свјетска рата, наводећи да данас о историјским истинама одлучују неуки политичари, страначки одбори, скупштинска тијела и трибунали, што је неозбиљно, јер само наиван човјек може да мисли да се слика Првог свјетског рата случајно мијења.

РТРС

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.