ДАНАС ЈЕ САВИНДАН: У Краљеву Светосавска награда додељена дечаку који свакодневно пешачи 20 километара и има све петице

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТС

Фото: РТС

Лазар Цветковић, једини ученик осмог разреда ОШ „Милун Ивановић“ у селу Гокчаница изнад манастира Студенице, добитник је Светосавске награде. Дечак који до школе у једном смеру пешачи готово десет километара, признање Града Краљева заслужио је свим петицама.

Четрнаестогодишњи Лазар, заједно са сестром Саром, сваког радног дана гази преко врлети да би стигао на час. У омаленој сеоској учионици, још од првог разреда, једини је ђак.

Лазар каже да се осећа као да је из краљевске породице, јер 12 наставника долази само због њега.

„Добра страна је то што се наставници посвете само мени, а лоше је што немам с ким да се такмичим. Некако, опуштен сам. Немам од кога да преписујем. То ми је најгоре“, шали се млади добитник Светосавске награде.

Троје наставника му, наизменично, сваког дана држи дупле часове, а за наставу се припремају као да ће учионица од тридесет квадрата бити пуна ђака.

Наставница енглеског језика Маријана Дражовић каже да има утисак као да је учионица пуна.

Фото: РТС

Фото: РТС

„Као да смо усред Лондона, а не у неком сеоцету надомак Ушћа. Лазар је неко ко има широка интересовања, са којим можете, не само на матерњем, већ и на страном језику, да причате о актуелној политичкој ситуацији. Течно говори, има широк вокабулар, он је дете које можда живи ту где живи, али може да се носи са најбољим и најјачим ученицима градских школа“, каже Дражовићева.

У целој школи у Гокчаници има свега десеторо ученика, а Лазар је први у њеној историји који је добио Светосавску награду.

„Мислим да сам Светосавску награду добио због одличног успеха, а не због тога што толико далеко путујем“, закључује Лазар, који каже да му је ово признање добра препорука, али и обавеза.

Српска православна црква прославља данас Светог Саву, утемељивача српске цркве, државе и школства. Савиндан се обиљежава у свим школама у Србији и Републици Српској као школска слава.

Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просвјетитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.

Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му намијенили владарску мисију.

Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.

Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира и тако постао ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.

Свети Сава је написао Типик по коме се монаси владају, а написао је и житије свог оца, преподобног Симеона Мироточивог.

У Студеници је 1209. године основао прву болницу на подручју Српске државе.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности, па је стога и заштитник просвјетних установа.

Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, а његова дјела „Номоканон“ /1220./ и „Синодик православља“ /1221./ постала су правни и духовни стубови српске државности.

Сава се упокојио 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ Српске православне цркве, а остао је познат као оснивач и творац Светосавског православља.

Синан-паша спалио је на Врачару 1594. мошти Светог Саве, које су до тада биле чуване у манастиру Милешева.

Сматра се да су Турци мошти Светог Саве спалили у погрешном увјерењу да ће тако уништити вјеру и сваки његов утицај на Србе.

РТС, Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.