ДАЧИЋ: Без бриге, нисмо разговарали о оружју

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин изјавио је данас да се односи Руске Федерације и Србије активно развијају, истичући да се велике наде полажу у нови Споразум о слободној трговини између земаља-чланица Евроазијског економског савеза и Србије.

„Велике наде се полажу у нови Споразум о слободној трговини између земаља-чланица Евроазијског економског савеза и Србије, што значајно проширује могућности доступа на тржиште са становништвом од око 190 милиона људи“, рекао је Рогозин током заседања Српско-руског међувладиног комитет у Суздаљу.

Како је рекао, Русија и Србија имају много тога заједничког у историји, култури, православној вери, у односу према животу и традицији, додајући да је данас значајна сарадња и у енергетици.

„Руске инвестиције у српску енергетику износе око три милијарде долара“, рекао је Рогозин.

Потпредседник Владе Русије је истакао и значај Хуманитарног центра у Нишу, али није помињао његов статус.

Рогозин је изразио наду да ће Русија и Србија наставити сарадњу у хуманитарним областима, подсећајући уједно на заједничку хуманитарну помоћ Сирији.

Дачић је истакао да је Руска Федерација поуздан партнер и традиционални пријатељ Србије, а истовремено и један од најзначајнијих привредних партнера, као и дестинација за извоз српске робе.

Односи двеју земаља, према његовим речима, засновани су на узајамном уважавању и поверењу и непрекидној подршци коју Русија пружа Србији, што је резултирало потписивањем Стратешког партнерства у мају 2013. године.

„На тај начин су две земље потврдиле своју опредељеност да су билатерално, политички и економски оријентисане на дугорочну сарадњу“, додао је Дачић.

Он је рекао да на састанку није било речи о оружју, јер то није у делокругу рада Комитета.

„Нисмо разговарали о оружју, да се неки у свету не брину. То није у делокругу рада нашег комитета, али ми свакако желимо да са Русијом имамо пуну сарадњу и пријатељске односе, од политичке сфере, преко економије, науке, културе, образовања, до области одбране, безбедности, војне индустрије, и такву ћемо сарадњу наставити и даље“, истакао је српски шеф дипломатије.

Рогозин је потврдио да на Комитету заиста није било речи о оружју, у шаљивом тону додајући да је тамо где је он немогуће не разговарати о таквим питањима „утолико пре што се налазимо у Владимирској области, где се налази једна од већих фабрика наменске индустрије“.

Дачић је рекао и да са Русијом очекује и даље посете на највишем могућем нивоу.

Потпредседник Владе Србије се захвалио Русији што је уложила вето на Резолуцију о Сребреници и на принципијелној политици непризнавања Косова.

Дачић је поновио да Србија неће уводити санкције Русији.

Енергетика је кључна у сарадњи Србије и Русије

Енергетски сектор је кључна сфера сарадње Србије и Руске Федерације, каже за Спутњик српски министар енергетике Александар Антић, коментаришући договоре који су постигнути на 15. заседању Српско-руског међувладиног комитета.

„Констатовали смо да се односи добро развијају и да више нису оптерећени дуговањима за испоручене енергенте, што је био историјски проблем. Сада тимски разматрамо све пројекте који су вазни за обе државе“, рекао је Антић.

Српски министар је истакао да су на састанку у Суздаљу српска и руска стана разматрале односе НИС-а и „Гаспрома“ и наших хемијских компанија са руским партнерима.

„Испоруке енергената и све остало смо довели на онај ниво који је за нас неопходан, а посебан акценат смо ставили на проширење подземног складишта Банатски двор, на коме Србија инсистира да буде питање од највишег приоритета. Очекујемо врло брзо од стране ’Гаспрома‘ студију о техничко-економским аспектима тог пројекта и ја се надам да ћемо то добити у наредних неколико месеци и да ћемо одлуку о тој инвестицији донети током идуће године“, додао је министар.

Док се у Суздаљу одржавао Комитет, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је изјавио да би „Турски ток“ могао да буде продужен у земље ЕУ, уколико Брисел да чврсте гаранције за то.

Одговарајући на питање да ли би могао да буде нађен модел сличан „Јужном току“ за транзит кроз Србију, тј. да „Гаспром“ плати изградњу, а Београд да то отплаћује од такса на транзит, Антић је рекао да је преурањено о томе говорити.

„Још је прерано говорити о свему томе и једино што је извесно је да тај ’Турски ток‘ представља додатне количине гаса из Русије за потребе Турске. Да ли ће се на ту фазу пројекта, која је договорена, надоградити неки гасовод и да ли ће Србија бити део тог пројекта, ја не бих у овом тренутку спекулисао“, закључио је српски министар енергетике.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.