ЦРВЕНА ЛИНИЈА НА ЈЕЗЕРУ: Србија неће препустити Приштини Газиводе и Валач

ИСКРА на Фејсбуку

Jezero

Србија неће препустити Приштини вештачко језеро и хидроелектрану „Газоводе“ и трафостаницу „Валач“. О томе, нема ни говора!

Како сазнају „Новости“, ово је 9. фебруара премијер Александар Вучић ставио до знања албанској делегацији и високој представници ЕУ Фредерики Могерини, иако енергетика није била „на столу“ те прве преговарачке рунде у Бриселу.

Према нашим информацијама, председник српске владе морао је одмах да повуче „црвену линију“ на језеру Газиводе, на северу КиМ, пошто наш државни врх страхује да ће то бити најтежа тема у наставку дијалога.

Јер, у спор две стране, умешала се и турска компанија која је купила косовску енергетску мрежу и тврди да њима припада српско језеро и трафостаница!

Како преносе наши извори, албанска страна је баш због Турака, позгазила Акциони план из области енергетике који су начелно склопиле радне групе Београда и Приштине.

Предлог је био да, не задирући у имовинска питања, „Електропривреда Србије“ формира нову компанију – „Електрокосмет“ или „Електросевер“, која би се бавила продајом и дистрибуцијом електричне енергије и која би контролисала „Газиводе“ и „Валач“. То ново предузеће било би мешовито јер би потпадало под косовски регулаторни оквир и главни диспечерски центар би био у Приштини.

Установљени модел, начелно је био прихваћен. Али, кад је требало да се реализује, албански лидери одбили су да региструју ново предузеће.

Приштина је, наиме, мимо Београда, комплетну електродистрибуцију и електромрежу, укључујући и „Газиводе“ и „Валач“, већ продала турској компанији. Турци сада, потражују оно што су платили, а не могу да уђу у посед вештачког језера и трафостанице на северу Косова које контролише електропривреда Србије.

Колико је албанска страна играла бескрупулозну „дуплу игру“ показује и то што су Турцима гарантовали монопол над електродистрибуционом мрежом, а у Бриселу су пристали да Србија има своју компанију.

Сада, кад су се заплели у соствену мрежу, приштинске вође поручују да не желе ни да преговарају о „Газиводама“ јер је то, тврде, „богатсво које припада Косову“.

Иначе, две трећине „Газивода“ налазе на простору општина Тутин и Нови Пазар, дакле на територији централне Србије, али су брана и хидроцентрала у општини Зубин Поток, на северу КиМ.

Приштина планира да преузме и велику трафостаницу „Валач“ на Рогозни, која тренутно припада „Електромонтажи Србије“.

ВОДА ЗА ПИЋЕ И ХЛАЂЕЊЕ „ОБИЛИЋА“

Приликом прављења вештачког језера (од 1973. до 1977. године, брану градила београдска „Хидроградња“), преграђивањем Ибра, потопљено је на десетине српских села и десетине хектара српске земље.
Вода из „Газивода“, користи се за производњу струје али и за расхлађивање Термоелектране „Обилић“, а из језера се један део албанских подручја снадбева водом.

Новости

Тагови: , , , ,

1 коментар

  1. sadik каже:

    S ovim pregovorima Srbija priznaje Kosovo kao drzavu,a sad daj da bar nesto ucarimo,inace ce se morati i za slamku fatati da se nebi utopili u tom jezeru do kog im je toliko stalo,a nema ni slamke!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.