„ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК“ У ВРБАСУ: Говорите ли црнски? А горски?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Србија би требало да допусти званичну употребу „црногорског“ језика у Врбасу оног момента кад Енглези преименују енглески језик на Новом Зеланду у „новозеландски“ или у „јамајкански“ на Јамајци, односно кад Немци немачки језик у Аустрији назову „аустријским“.

Да није комично, било би трагично.

Вест гласи: Генерални конзул Црне Горе у Сремским Карловцима Миодраг Канкараш изјавио је да постоје сви услови да „црногорски језик“ буде уведен у службену употребу и у Врбасу.

„Захтев је обновљен и рачунамо да Врбас, који апсолутно то заслужује, треба да има у службеној употреби црногорски језик. Из остварења права на употребу језика, црпе се и друга права која су значајна за било коју националну заједницу“, рекао је Канкараш.

Није спорно да би свакој националној заједници требало омогућити да у службеној употреби користи свој језик, али захтев за остваривање права на службену употребу „црногорског језика“ из најмање два разлога је споран и не би му требало изаћи у сусрет. О бизарности да не причамо.

Први разлог је лингвистички.

Елем, после распада СФРЈ, власти две од четири републике у којима је до тада у службеној употреби био српско-хрватски/хрватско-српски језик, као једну од првих одлука којима су доказале самосвојност и „тисућљетњу“ културу била је преименовање језика.

Уз силовање граматике и правописа који су истовремено изазивали и смех и гађење у озбиљним лингвистичким круговима. Па су тако, примера ради, у Хрватској врапци напрасно постали зрноједи, а хеликоптери — зракомлати. У Босни је један од политичких лидера СДА објашњавао да се у босанском или бошњачком (још увек се нису договорили како се тај језик заправо зове) у многим речима појављује глас х кога нема у српском и(ли) хрватском. На пример — кахва, лахко, мехко…

И тако је ова националпатриотска лингвистичка шарада постала бизарнија и од чувеног скеча „Надреалиста“ у коме су „доказали“ да не постоји један језик „који се до сада непрецизно називао српско-хрватски, односно хрватско-српски“, већ шест различитих језика: српски, хрватски, босански, херцеговачки, црнски и горски.

Свег тог лингвистичког лудила и суманутости током 90-их је била поштеђена Црна Гора, јер се тадашња власт држала политике „два ока у глави“. А онда је 2006. Црна Гора стекла независност, па су од Цетиња до Подгорице право грађанства стекли силоватељи лингвистике, који су се залагали за увођење два нова слова/гласа у „црногорски језик“. И то у време кад су озбиљни и хрватски и босански лингвисти без страха почели да говоре о бесмислу наводне „самосвојности“ језика.

И ту долазимо до другог, политичког разлога.

Српска национална мањина у Црној Гори је процентуално највећа у државама у окружењу, али је, кад је реч о остваривању мањинских права, међу најугроженијим. Од отцепљења Црне Горе, мањинска права Срба из године у годину се смањују. Иако по бројности друга етничка група у држави у којој ниједан етницитет нема апсолутну већину, Срби су постали дежурни кривци за све што не штима у Црној Гори.

И док лагано губе права на службену употребу свог (заједничког) језика, црногорска власт спрема институционалну отимачину имовине Српске православне цркве, коју би требало да добије новокомпонована и канонски непризната Црногорска православна црква.

Због свега тога, најмање што би требало да уради држава Србија по питању увођења „црногорског“ у Врбасу је да примени реципроцитет. Односно, тек оног момента кад Срби у Црној Гори достигну ниво остварених мањинских права Црногораца у Србији, требало би разматрати захтев конзула Канкараша. Наравно, већ стечена права Црногораца, не смеју се смањивати, тако да би у Малом Иђошу требалo да остане на снази одлука о службеној употреби „црногорског“ језика.

А пошто обе државе теже чланству у ЕУ и заклињу се у европске стандарде, Србија би требало да допусти званичну употребу „црногорског“ језика у Врбасу оног момента кад Енглези преименују енглески језик на Новом Зеланду у „новозеландски“ или у „јамајкански“ на Јамајци, или кад Немци немачки језик у Аустрији назову „аустријским“.

rs.sputniknews.com, Владимир Судар

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Црногорка каже:

    “Бог вас клео, погани изроди!“ Његош

    На територији бивше СФРЈ никада није било језика осим српског. Све остало су дијалекти. Можете проглашавати шта год хоћете, и ви и вама слични. Чињенице говоре другачије и то не можете избрисати нити заменити.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.