ЦИА: Демографски пад Србије до 2050. године

ИСКРА на Фејсбуку

Популација (Фото: blic.rs)

До 2050. године у Србији ће живети чак 33,2 одсто људи мање него данас што је два милиона људи, однсоно град величине Београда, процјене су Централне америчке обавјештајне агенције

Према овим процјенама, Србија се сврстала на само дно европске љествице, иза које се налазе још само три земље. Како показују подаци, више становника од Србије изгубиће само Летонија (35,8 одсто), Литванија (37,6) и Молдавија (44,1).

Међутим, са овим проблемом суочава се већина европских земаља, само што су проценти мањи него када је ријеч о Србији. Међу њима предњачи Бугарска гдје су очекивања да ће се популација смањити за 21,9 одсто. У ову групу спадају и Мађарска (12,6 одсто), Грчка (10), БиХ (8,2), Румунија (8,2), Црна Гора (7,9), Хрватска (7,7) и Македонија (4,4).

Иако је претпоставка да је за „нестајање“ популације заслужно то што више људи умре него што се роди, исељавање и старост, тај тренд није карактеристичан само за средњу и источну Европу, јер су му подлегле и неке од најразвијенихих земаља попут Њемачке, гдје је процјена да ће 12,8 одсто становништа мање живјети у овој земљи до 2050. године. Исти случај, само мањи проценти, односе се на Финску и Данску, као и Португал, Чешку, Пољску, Словенију…

Једино мјесто на Балкану, како се наводи, гдје ће се у наредних 30 година десити повећање популације, јесте подручје Косова и Метохије.

РТРС, Блиц

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.