ЧЕТНИЧКО КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА ИЗ ЛОНДОНА: Донели радост у куће поплављених у селима око Чачка

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика/ Г. Оташевић

Фото: Политика/ Г. Оташевић

На врата 27 сиромашких домаћинстава у селима око Чачка, кроз чије куће је прошлог маја прохујала поплава, покуцала је ових дана Вера Торбица с питањем шта им највише недостаје од уређаја. Колико следећег јутра добили су нови фрижидер или машину за прање веша, неко други замрзивач а неко штедњак, електрични или на дрва.

– Наше Коло има одбор од петоро чланова међу којима сам и ја, задужен да одреди шта ће и коме да се да. Међутим, правило је да најпре одемо код тих људи, упознамо се и видимо шта им недостаје, па им онда купујемо и поклањамо нове ствари. Али, нико не може добити новац у шаке, или какав луксузни предмет – прича Вера Торбица (80) за „Политику”.

Ова жена живи у Лестеру, у средишњој Енглеској, и с поносом вели да је Српкиња и оснивач Четничког кола српских сестара на Острву. Коло је прошлог децембра, на Светог Николу у Српској кући на Холанд парк авенији у Лондону, 52. пут обележило крсну славу.

– Ово што сам донела био је дар Покрета српских четника Равне горе из Америке, Канаде и Велике Британије за чачанске сиромахе после поплава. Постоји велики фонд за помоћ читавој Србији и Републици Српској. Овог пута нисмо били сигурни колико је средстава потребно па сам за набавку уређаја донела 4.000 фунти. Али, ускоро ћу доћи поново.

Ни даљина ни године нису били препрека да допутује у постојбину, ни авионска карта коју је је купила од своје пензије. У Енглеску је дошла 1955. године из родног Крагујевца („Баш сам Крагујевчанка, из града”) и заволела Миленка Торбицу из Плавна код Книна, такође досељеника, који је умро пре три и по године.

– Он је био у четницима Момчила Ђујића па су крајем октобра 1944. отишли у Италију, одатле у Немачку па даље у Енглеску на две године, и ту остали заувек. Одмах по доласку почела сам да се бавим фолклором и сакупљањем помоћи за нашу нејач, и данас ми је пуно срце што сам 60 година живота поклонила за Српство и Србе.

Вера Торбица је поклоне чачанским породицама уручила уз помоћ Бојане Јакшић, председнице Кола српских сестара „Надежда Петровић” у Чачку. У Лестер се вратила уз благодарност поплављених, прегршт нових успомена и једно посебно драго уздарје. То је писмо које је ових дана Вери упутила Наташа Чекрлић, апсолвенткиња Факултета техничких наука у Чачку:

„Читавог живота памтићу 4. октобар 2010. године кад су ми у Колу у Чачку рекли да ће ми помоћи да добијем стипендију и завршим факултет. То је онда изгледало као неостварив сан, а данас је збиља. Нарочито сам захвална госпођи Вери Торбици из Велике Британије, јер без њене стипендије и помоћи не бих успела”.

ЧКСС за Велику Британију и Европу има 400 чланица, а наши земљаци новац на рачун Кола уплаћују о крсној слави, Божићу и Васкрсу, за покој душе и за здравље. Људи који другима, од срца, пружају братску руку помоћи, у име награде заслужују речи мудрога патријарха српскога, Павла: „Једино се љубав дељењем увећава”.

Политика, Г. Оташевић

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.