ЦЕНА ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ: Србија дала банку да уђе…

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Србија се нашла у ситуацији да ће уместо на свадбу или весеље ЕУ стићи на неку врсту бракоразводне парнице, каже проф. др Миодраг Зец.

Без обзира што сва истраживања јавног мњења показују да је проценат грађана који желе у ЕУ одавно пао испод 50 одсто и да је из дана у дан све нижи, што смо приликом гласања о пријему Косова у Унеско попили „жестоку шамарчину“ од „наших европских пријатеља“ и што се ЕУ све више показује као нефункционална творевина — „Европа нема алтернативу“.

И после свега, Србија упорно истрајава на европском путу.

За разлику од времена од пре неколико година, „еврофанатици“ данас не понављају као папагаји да нам европски пут гарантује бољи живот и економску корист.

Дисбаланс прихода и расхода

Економиста др Миодраг Зец, професор на Филозофском факултету у Београду каже за Спутњик да је ЕУ пред Србију постављала захтеве које није пред друге државе кандидате и додаје да је „Србија прихватила један поступак где су уступци који се чине Унији и добици од ЕУ несразмерни“.

„Што се тиче трошкова уласка у ЕУ, Србија је већ многе ствари прихватила — ССП, укидање царина итд, а истовремено заузврат ништа није добила. Дакле, имамо дисбаланс између хипотетичких, очекиваних прихода од уласка у ЕУ и неопходних расхода. Србија је велики део расхода платила — и ту мислим на економске расходе, о политичким да не говорим — мада су неизвесни приходи, ако ће их уопште бити“, каже Зец.

Новинарка Ружа Ћирковић сматра да је Србија направила многе уступке да би се нашла у ЕУ исто као и Турска, али овог тренутка не изгледа да је Србија нарочито близу пријема, што значи да је њена инвестиција била несразмерно већа од резултата које је постигла.

Куда смо пошли?

Она је оценила да се тренутно дешавају велике геополитичке промене у свету и да се не може рећи шта ће бити сутра, али не верује да Србија у неко догледно време може да скрене с „европског пута“. Ако се погледају интересне сфере на Балкану, изгледа да ћемо сигурно дуже време остати на том путу.

„ЕУ је у последњих неколико година показала да је једна потпуно нефункционална целина. Кад год се пред њом појавио неки озбиљан изазов, она није имала решење. Сматрам да би Србија требало да редефинише свој став према ЕУ, али силе утицаја у Србији су тако јаке у правцу истрајавања на европском путу да неће бити ништа од тога“, каже Ружа Ћирковић.

Професор Зец сматра да је главни проблем Европске уније што је она замишљена као један политички пројекат и што се на свим препрекама показује да она не може да решава проблеме — од избегличке кризе, до међусобних односа чланица.

Свадбе и сахране

Према његовим речима, ЕУ није успела да изгради оно што је кључно за ту заједницу — европски идентитет, због чега је у ЕУ „сваки Словенац, сваки Грк, сваки Србин — прво Србин, Словенац и Грк, па тек потом Европљанин, за разлику од Америке где је свако прво Американац, па тек онда Пољак, Грк итд.“

„Србија се нашла у ситуацији да ће уместо на свадбу или весеље ЕУ стићи на неку врсту бракоразводне парнице“, каже Зец.

Источноевропске државе које су пре економске кризе ушле у ЕУ, вероватно су имале економску корист, каже Ружа Ћирковић, али је њихова кључна политичка предност то што кад год дођу у неки интересни сукоб са земљама ван Уније, ЕУ њима даје за право. Пошто Србија жели да се додвори ЕУ, она пристаје на таква решења, додаје она.

Сваки цига свога коња хвали

Као пример, Ружа Ћирковић наводи „скандалозно понашање Хрватске“ по питању ћирилице и једнако скандалозно образложење ЕУ да су питања образовања и језика — унутрашња питања њених чланица због чега „Србија није имала никакав маневарски простор да се јави као заштитник права српске националне мањине у Хрватској“.

То показује да „ЕУ држи страну својој чланици чак и кад је то потпуно супротно елементарним вредностима чији је ЕУ, наводни, заштитник“.

Професор Зец упозорава да је у свим бившим комунистичким земљама елита више пута слала порука да ће од учлањивања у ЕУ грађани имати само користи, а да трошкова неће бити. Међутим, трошкови ће сада постати очигледни, сматра он.

„Већина елитe бивших комунистичких земаља политички је саопштавала грађанима да ће нешто добити у ЕУ, а да их то неће ништа коштати. Систем политичког обмањивања, који је присутан код свих земаља, да влада увек обећава да ће нешто дати а не каже од кога ће узети, сада се пренео на перцепцију појединачног грађанина ЕУ, тако да сви очекују да ће нешто добити а да неће ништа платити. А само по себи, то је немогуће“, каже Зец.

Србија се налази у стању „нечега између“, а ми, нажалост, „живимо са тим већ одавно, тако да мислим да ћемо се у ЕУ уклопити са огромним трошковима, а да ће добит бити врло неизвесна“, закључује Зец.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

1 коментар

  1. zivojin каже:

    Istina je da EU nije konstituisana na principu Amerike, i da je neefikasna, ali u svakom slucaju je mnogo naprednija u zakonodavstvu i ekonomskim principima gde Srbija sa svojim Balkanskim mentalitetom ima sta da nauci i da unapredi svoju drzavu iz zaostale centralisticke i neefikasne ekonomije bez ikakvih regulativa u zakonodavstvu/zato je puna foteljasa i lopova/ i transformise kolko tolko sebe u efikasnu modernu drzavu koja je sposobna da se ukljuci u svetske ekonomske tokove

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.