ЧЕКАЈУЋИ ПЛАТФОРМУ О КОСОВУ: Враћа ли нас председник Николић у време пре Бриселског споразума

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Да ли ће председник Србије Томислав Николић у својој платформи понудити премијеру, то јест Влади Србије, неке предлоге по угледу на Јужни Тирол у северној Италији, што му је као идеја било блиско и раније, или ће се, враћати на решења из Устава СФРЈ из 1974? Овај документ би са Андрићевог венца требало да стигне у Немањину већ данас или сутра. Питање је, међутим, и да ли ће јавност икада сазнати шта су предлози председника јер, подсетимо, његова платформа с краја 2012. никада није угледала светло дана. Због неслагања владе са Николићевим предлозима она никада није стигла до скупштине. И овога пута план је да председников документ после „претреса” у влади буде упућен у парламент где би се о њему расправљало.

Уз опаску да је тешко говорити о решењима која није видео, Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за Косово и Метохију је изненађен како је наш лист дошао до сазнања о томе шта пише у платформи председника Србије када ни он као политичар ништа о томе не зна.

„Оно што ми можемо евентуално да понудимо као ново решење јесте да као трајне третирамо привремене институције самоуправе које је Приштина формирала после отцепљења, и да им пренесемо одређена овлашћења. Али да ипак функционишу без пуног капацитета које има свака држава – да немају право на вођење спољне политике и политике одбране. Дакле, да добију више од онога што је Косово имало као аутономна покрајина, али да не добију државност која би их извела из Србије”, објашњава Дрецун и додаје да је време за озбиљне геополитичке комбинације.

У оквиру тог решења је и формирање Заједнице српских општина која треба да створи један институционални оквир који ће признати Приштина и међународне заједнице и у коме ће бити уважена посебност српског народа. Али не само оног на северу, већ и јужно од Ибра.

На нашу опаску да је то управо оно што ће, према незваничним информацијама нашег листа, предложити и Николић, Дрецун каже да не зна шта ће понудити председник, али да он то види као један могући предлог Београда. То ће Албанци на прву лопту дочекати „на нож”, али, како оцењује, максимум њихових захтева је прошло време.

„Њима је јасно да су у пат позицији, да не могу да постану чланица УН као и да ни чланство у ЕУ није довољно мотивишуће да се Србија одрекне КиМ. Приштина се суочава са све већим проблемима, економским, криминализацијом друштва, корупцијом и трезвена гарнитура на Косову би могла у једном тренутку да дође до закључка да са Србијом треба постићи такав договор. Тиме би се отворила европска перспектива и Косова и Србије, али без промене међународно признатих граница”, објаснио је Дрецун.

„Очекујем да ће можда у том смислу ићи предлог Николића да се статус Косова и Метохије подигне на виши ниво, изнад аутономне покрајине, али да остане у границама Србије”, рекао је Дрецун новинарима у Скупштини Србије.

Извршни директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић сматра да је евентуално решење по коме би се на један начин третирао север Космета, а на други остатак територије, правно могуће и већ познато. Он као пример наводи Кипар, Нагорно-Карабах и Придњестровље.

„Постоји низ замрзнутих конфликата у свету који функционишу на такав начин. Молдавија није признала Придњестровље и функционише мало као самопроглашена република, мало као аутономија унутар Молдавије: тамо је руска војска, неки економски односи између Кишињева и Тираспоља постоје, становништво прелази са једне на другу страну. У политичком животу то функционише”, објаснио је Пророковић.

Према његовим речима, уколико би Николић предложио оно о чему се спекулише, такво решење би зауставило процес пузајућег признања Косова и онемогућило учлањење Косова у УН (што је у овом часу амерички циљ). То би била средњорочна корист од тог Николићевог потеза. Он је додао и да је велики проблем колико би власт била спремна да брани такав став.

„Крај приче није усвојити један такав документ него бранити га на сваком месту и у свакој прилици. Чини ми се да се отишло предалеко у нормализацији односа између Србије и Приштине и да би било врло тешко у политичкој пракси бранити такав став. Ми смо легитимизовали позицију Косова у систему међународних односа када смо им дозволили да учествују у регионалним организацијама, када се нисмо бунили због њиховог уласка у спортске савезе. Сада је точак врло тешко вратити уназад”, закључује Пророковић.

Политика

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Bez obzira na platforme I briselske setnje tocak se krece u istome smeru Kosovo I Metohija su Srbija.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.