БОРБА: Најмлађа мајка не признаје умор

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Била је најбољи млади либеро у одбојци, па малолетна супруга и најмлађа мајка, а сада са само 22 године, поносна на петогодишњу ћерку и складан брак. Ради „за две жене“ и умор не признаје. Та вредница, Ана Вучковић из Севојна, насмејана је током преподнева нудила Ужичанима флајере за овдашњу изложбу старих заната, да заради џепарац, ничим не показујући да је овде, на ужичку главну улицу, дошла из ноћне смене одрађене у фабрици.

– Све се може, само треба бити упоран. Моја животна прича је необична за  ово време, али много је лепши осећај кад се бориш за нешто важно и велико – прича нам ова млада жена и с поносом показује фотографију своје петогодишње Теодоре.

Још у основној школи, у средини где женска одбојка има традицију, Ана (девојачко Бојовић) исказала се као таленат за одбојку. На једном међународном турниру у Бугарској добила је признање за најбољег „либера“, оног вредног играча који у терену свуда стиже. Већ у 14. години спортски пут одвео ју је у „Динамо“ у Панчево, где је играла за јуниорски тим и наставила школу, али и на завичај увек мислила. Имала је само 16 лета кад је у Београду, у Кнез Михаиловој, срела свог комшију из Севојна Слободана Вучковића, четири године старијег. Планула је младалачка љубав.

– Били смо врло млади, а из те наше љубави родила се Теодора. Слободан и ја смо склопили брак, при чему је, будући да сам била малолетна, тражено писмено одобрење мојих родитеља као и одлазак на разговор код психолога. Заједнички живот отпочели смо у Севојну и док је Теодора расла упоредо сам завршавала средњу техничку школу, и то са одличним успехом. Слободан је због оснивања породице морао да напусти започете студије математике, а и ја сам била уписала па прекинула Учитељски факултет у Ужицу. Сећам се, тражили смо тада дечји додатак, али су нас одбили. Родитељи моји и његови увек су се трудили да нам помогну, а ми смо ипак настојали да се осамосталимо, да им не будемо на терету – казује Ана.

Временом, обоје су се запослили: он као магационер у „Атласу“, она као послужилац за машином у фирми АТМ. Мезимица Теодора иде у вртић. А уз рад на радним местима млади супружници посла имају и код куће, где живе сами: око живине, малина и друго. Помоћ родитеља је и даље ту, али борба траје.

– Радим у три смене на свом радном месту, ових дана сам у ноћној. Целу протеклу ноћ сам радила за машином, па ујутро дошла кући, пресвукла се и пољубила ћерку коју је деда повео у вртић, те одмах затим дошла у Ужице да делим ове флајере и додатно зарадим. А кад се предвече вратим кући чекају ме многи послови. Али, не жалим се. Трудим се, као либеро у одбојци који свуда стиже. Лепо је имати породицу, а снагу да не посустанем даје ми наша Теодора. Јесам се врло млада удала, али не кајем се, живот је то – прича за наш лист Ана Бојовић Вучковић.

Политика, Бранко Пејовић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.