БОМБЕ ИМ НИСМО ЗАБОРАВИЛИ: Зашто Срби не воле НАТО?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Комплетан ангажман НАТО-а и његових челних земаља-чланица, а пре свега САД, Велике Британије и Немачке, јесте нешто што се показује као континуиран ангажман на линији подршке свима онима и у свим оним споровима против Србије и српског народа, истиче политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

Последња истраживања јавног мњења показују да је готово 80 одсто грађана Србије против НАТО-а, док наклоност према Северноатлантском савезу показује тек седам одсто испитаника. Саговорници Спутњика слажу се да главни разлог отпора према Алијанси лежи у томе што се још добро сећамо бомбардовања 1999. године, али указују и да то није једини разлог.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић за Спутњик каже да узрок негативног расположења српске јавности према НАТО-у лежи у искуству које српски народ има са тим војним савезом.

„Свако ко зна мало ближу историју региона, а нарочито историју односа Србије и НАТО-а, неће тиме бити изненађен. Комплетан ангажман НАТО-а и његових челних земаља-чланица, а пре свега САД, Велике Британије и Немачке, јесте нешто што се показује као континуитет ангажмана на линији подршке свима онима и у свим оним споровима против Србије и српског народа“, истиче Вукадиновић.

Он напомиње да није реч само о НАТО агресији према нашој земљи пре 16 година и косовском питању.

„Разлози негативног односа према Алијанси леже и у рату у Босни и Херцеговини, где је НАТО такође бомбардовао српске положаје, затим ангажман Северноатлантског савеза на имплеменатацији косовске независности током 2000-их, па и ангажман на независности Црне Горе, односно њене независности од Србије“, каже Вукадиновић.

Ове чињенице о дејству НАТО-а на Балкану на некој антисрпској линији и њихов кумулативни ефекат јасно резултирају оваквим расположењем, које је већ неколико година слично, сматра аналитичар.
Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, међутим, сматра да 7 одсто подршке Алијанси у српском народу није мали проценат.

„Имајући у виду бомбардовање и две или три јасне анти-НАТО кампање, ових седам одсто постаје у ствари чудо“, каже Милићева за Спутњик.
Она верује да бомбардовање јесте кључни проблем, али додаје да разлози таквог расположења јавности леже и у недостатку праве про-НАТО кампање у Србији, како од стране саме Владе тако и од међународне заједнице.

„Ту је делом погрешила и међународна заједница, која има одређену врсту, не могу да кажем гриже савести, али контроверзног властитог односа према НАТО бомбардовању Србије. Онда и она сама косовске интеграције и одвајање Косова од Србије пре свега повезује са процесом европских интеграција“, сматра директорка Центра за евроатланске студије.

Милићева додаје да је Србија у јануару ове године усагласила Индивидуални акциони план партнерства са НАТО-ом, што је највиши облик сарадње земље која не жели да уђе у чланство те организације.

„Једна од обавеза задужених министарстава јесте да се више баве објашњавањем значаја који за Србију има сарадња са НАТО-ом, а не видимо ни да се то дешава“, сматра наша саговорница.

Ђорђе Вукадиновић, међутим, сматра да је ситуација обрнута и да у Србији има врло мало озбиљне анти-НАТО кампање, док са друге стране, како каже, имамо доста про-НАТО кампањи и про-НАТО лобиста и лобирања.

„Имате неколико финансијски добростојећих и врло организованих лобистичких група, од којих неке врло експлицитно а неке мање експлицитно лобирају за чланство Србије у НАТО-у, али мислим да се то, бар засад, врло слабо прима код грађана Србије“, оцењује Вукадиновић.
Јелена Милић додаје да постоји и део грађана који су за ЕУ, а који су пацифистички лево настројени, али да је тренд афера са америчком Националном безбедносном агенцијом (НСА), Џулијаном Асанжом и Едвардом Сноуденом учинио да ти људи који су антинационалистички настројени немају баш јасно формиран став о НАТО-у.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.