БОГАТСТВО У КОРОВУ: У Србији необрадјено 600.000 хектара ораница!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: З. Шапоњић

Фото: З. Шапоњић

У Србији необрађено остаје око 600.000 до 800.000 хектара ораница, а фонд обрадивих површина годишње се смањује за око 25.000 хектара због изградње путева, бесправне градње и подизања различитих објеката, изјавио је данас Тањугу члан Одбора за село Српске академије наука и уметности, Бранислав Гулан.

Гулан је истакао да у Србији постоји „заблуда да под пољопривредним површинама имамо око пет милиона хектара и да обрадиве површине чине 4,2 милиона хектара“.

Иако су ово обрадиве пољопривредне површине, по последњем попису пољопривреде из 2012. године, уведена је нова категорија – површине које се обрађују, а то је око 3,36 милиона хектара…, навео је он.
„Наводно, по глави становника Србије долази просечно по 0,56 хектара, што је знатно више него у Холандији, Немачкој, и што је, тврде неки, наше богатство. Реално, немамо више те површине“, тврди Гулан.

Према његовим речима, ни много развијеније земље не дозвољавају себи да необрађене остану тако велике површине као што је то случај у Србији.

Он је указао да се површине које се не обрађују углавном налазе у пограничном подручју Мађарске, Румуније, Бугарске и Македоније, односно, у регионима Србије где нестаје око 1.200 села.
„Тренутно у Србији у 986 села има мање од по 100 становника. У 86 одсто села опада број становника“, упозорио је саговорник Тањуга.

Гулан је објаснио да су у коришћењу земљишта у Србији присутни следећи проблеми: екстензивност, уситњеност поседа, недовољно уношење органске материје и низак ниво коришћења органског ђубрива, као и деградациони процеси изазвани деловањем природе и човека.

Начин коришћења земљишта је екстензиван са, како додаје, екстензивном сетвеном структуром и смањењем броја стоке (два до три одсто годишње).

У структури сетве и даље доминирају житарице (77 одсто), а недовољна је заступљеност индустријског биља, поврћа и крмног биља (23 одсто), рекао је Гулан, додајући и да су смањене површине под виноградима.

Последњих година виноградарство се усклађује са прописима ЕУ, подижу се и нови засади, па сад по виногадиам у Србији се налази око 22.000 хектара, наводи он, али и напомиње да је то знатно мање него што је било пре две три деценије.

„Постојећи засади су застарели, неуједначеног сортног састава, ниско приносни, неквалитетни и недовољно профитабилни – што је такође показатељ екстензивности производње. Сад се кренуло у обнову, али потребно је да прође време да би нови засади давали род“, закључио је Гулан.

Танјуг

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.