БЛАГОДЕТИ ПРИСТУПАЊА ЕУ: Како ће Србија забранити промет ГМО производа?

ИСКРА на Фејсбуку

(ГМО) Фото: РТРС

У процесу приступања Европској унији, Србија је отворила поглавље 30, о економским односима са иностранством. Неће моћи да га затвори прије него што постане чланица Свјетске трговинске организације и прихвати правила о промету робе, без ограничења. То подразумијева и промет генетски модификованих производа.

Србија ће прије чланства у Европској унији морати из закона да избаци реченицу у којој стоји да је забрањен промет генетски модификованих производа. Грађани немају разлога за бригу, јер се могу прописати посебни услови за увоз, извоз и узгајање таквих биљака, каже министар Расим Љајић.

„Уколико дође до измјена прописа, апсолутно немају разлога да се плаше зато што ће и у закону бити стриктно наглашено да је забрањено узгајање ГМО, изричито забрањено. А промет ће бити тако рестриктивно постављен подзаконским актима да ће се фактички онемогућити“, категоричан је Љајић.

Грађани Србије уплашени су због штетних посљедица генетски модификованих организама.

Србија би требало да постави јасне баријере и усвоји закон да сви произвођачи генетски модификованих организама морају доставити доказе да су њихови производи здравствено и еколошко безбједни, а не само, као што тврде мултинационалне компаније које производе ГМО, да нема доказа да су штетни, предлаже професор Пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић.

„Ми не тражимо доказ да ГМО није штетан, него доказ да је ГМО безопасан, да је здравствено и еколошко безбједан. Ако то пропише, ниједан произвођач тих производа неће моћи да да такав доказ јер не постоји ни једно независно научно истраживање које би указивало да су ГМО производи здравствено и еколошко безбједни“, додао је Шеварлић.

Генетичар Миодраг Димитријевић напомиње да само она земља која је независна у производињи хране има и политичку независност и представља важан сегмент личне, националне и популационе слободе, док је ГМО парадигма глобалног уређења друштва, јер се производња хране извлачи из националних оквира и преноси на десетак мултинационалних компанија које на тај начин контролишу свијет.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.