БЈЕЛАЈАЦ: Европа нажалост заборавља борбу против фашизма

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Српски народ био је активни борац против фашизма. Дакле, сасвим је легитимно, сматра др Миле Бјелајац, историчар, и да српска војска учествује на Паради победника у Москви којом се обележава 9. мај, Дан победе над фашизмом.

На констатацију да одлазак наше војске у Москву није наишао на одобравање неких западних центара моћи, Бјелајац каже:

– Смена генерација и култура сећања као да се труде да се из колективног памћења избрише са каквим одушевљењем је Европа дочекала да зло буде срушено. Наравно, за неке актере то је био слом њихових планова и осећај пораза.

* Да ли хоћете да кажете да Европа заборавља тековине антифашистичке борбе?

– Европска унија данас окупља и победнике и побеђене, и некадашње окупаторе и некадашње потлачене. Постоје трајни покушаји да се лоша заједничка прошлост заборави. То је разумљиво, али не би смело да буде науштрб заборава како је и зашто избио Други светски рат и колике жртве су поднете да би се успоставило право на слободу.

* Европа данас у неким конфликтима, попут оног у Украјини, подржава стране које имају одлике фашистичких покрета…

У остваривању геополитичких циљева идеолошке разлике су ипак од другоразредног значаја. Старо правило да је непријатељ мог непријатеља мој пријатељ не пита за финесе. Једино је тако могуће објаснити да се гледа кроз прсте менталним наследницима и насилницима у Украјини чији су узори у Другом светском рату били побеђени. Гледају, на пример, и Пољаци који су пострадали у украјинским прогонима, у несравњиво већем броју него официри у Катинској шуми. Око Катинске шуме је изграђен култ, а украјинским нацистима и њиховим следбеницима се опраштају погром и геноцид. Двоструки стандарди не могу очувати мир и донети прогрес народима.

* Како видите однос Европе према Србији?

– Треба разликовати стандарде и неку општу политику ЕУ, па и према Србији, од политике појединих чланица. Историјска наслеђа, као и неке тековине прошлости видимо да трају на различите начине и у нашем времену. Француски председник Митеран је у разговору са Папандреуом 1993. године упозоравао на грешке које је Европа починила током југословенске кризе. Сматрао је да су став и политика Немачке томе много допринели. Објашњавао је то чињеницом да се у свест Немаца увукла некадашња аустроугарска мржња према Србији и Србима.

* Што доводи до врло конкретних последица…

– Амерички професор Димитрије Ђорђевић још је 1970-их упозораво на карактер бројних аустријских студија на америчким универзитетима предвиђајући последице. Данас као да оживљавају планови Аустроугарске из 1906, 1912. или 1914. Па и смисао некадашњег пројекта „велике Албаније“ као да добија исту функцију данас. Мотиви великих сила увек остају исти: доказивање кредибилитета силе, жеља за доминацијом и контрола простора. И ратови и пројекти воде се тим начелима.

* Албански политичари све чешће најављују уједињење Косова и Албаније, ту су и недавни сукоби у Македонији.

– Геополитички планови се никада не праве на кратке стазе или случајно. Реализују се корак по корак. Некада се њихова права димензија наслути тек када је касно за отпор. Подсетићу, на пример, да је амбасадор СР Југославије у Индији др Чедомир Штрбац, према књизи „Записи из Индије 1997-2002“, јавио Београду да је из два извора сазнао да је током посете бугарског министра одбране Тирани априла 2001. године албански министар одбране „неофицијелно“ али „готово директно“ предложио да Бугарска и Албанија поделе Македонију. Бугари су наводно били изненађени.

Новости

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.