БЕРНАРД КАРЛСОН: Те­сла је ­од­би­јао да при­хва­ти свет она­кав ка­кав је за­те­као

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Док је у мислима разрађивао замисао о неком проналаску, Тесла је трагао за идеалним обликом тог изума (заснованом на ло„госу”). Теслин појам идеала је важан, јер су многи највећи технолошки продори проистекли не из одговора на постојећу потребу, него као резултат визије о свету, каже Бернард Карлсон, аутор опсежне биографије о овом научнику.

За ме­не је Те­сла нај­и­за­зов­ни­ји про­на­ла­зач свог до­ба, и као лич­ност и у тех­но­ло­шком сми­слу, ка­же за „По­ли­ти­ку“ Аме­ри­ка­нац Бер­нард Кар­лсон, ау­тор књи­ге „Те­сла, из­у­ми­тељ елек­трич­ног до­ба“, ду­го­го­ди­шњи пре­да­вач на Уни­вер­зи­те­ту Вир­џи­ни­ја, ко­ји ових да­на бо­ра­ви у Ср­би­ји и Но­вом Са­ду по­во­дом об­ја­вљи­ва­ња сво­је књи­ге у но­во­сад­ској „Ака­дем­ској књи­зи”, као и ра­ди уче­шћа на Ме­ђу­на­род­ном кон­гре­су „Ни­ко­ла Те­сла: Исто­ри­ја бу­дућ­но­сти” ко­ји се одр­жа­ва у Бе­о­гра­ду.

По фор­мал­ном обра­зо­ва­њу исто­ри­чар, ко­ји го­ди­на­ма из­у­ча­ва исто­ри­ју тех­но­ло­ги­је, пре све­га по­чет­ке елек­трич­не ере кра­јем 19. и по­чет­ком 20. ве­ка – на­пи­сао је низ ра­до­ва о Том­со­ну, Бе­лу и Еди­со­ну, пре не­го што се на по­зив фон­да­ци­је Сло­ун ла­тио да пи­ше о Те­сли – био је, ка­же, из­не­на­ђен ко­ли­ко до­бро је ње­го­ва би­о­граф­ска сту­ди­ја о Те­сли при­мље­на у ака­дем­ској за­јед­ни­ци САД, оп­шир­но при­ка­зи­ва­на у во­де­ћим на­уч­ним ча­со­пи­си­ма и но­ми­но­ва­на за углед­ну на­гра­ду Вин­тон за по­пу­ла­ри­за­ци­ју на­у­ке. То­ком ду­го­трај­ног ра­да на овој књи­зи ко­ри­стио је Те­сли­на све­до­чења о па­тен­ти­ма – пре свих о ње­го­вом глав­ном про­на­ла­ску, елек­тро­мо­то­ру, ко­је је про­на­шао у Те­сли­ном му­зе­ју у Бе­о­гра­ду, као и Те­сли­на све­до­че­ња о дру­гим ње­го­вим из­у­ми­ма ко­ја је при­ре­дио Ли­ланд Ан­дер­сон. Дру­ги из­вор би­ла су 23 то­ма но­вин­ских тек­сто­ва о Те­сли од осам­де­се­тих го­ди­на де­вет­на­е­стог ве­ка до два­де­се­тих го­ди­на два­де­се­тог ве­ка ко­је је са­ку­пи­ла Иво­на Ву­јо­вић. А тре­ћи – Те­сли­на при­ват­на пре­пи­ска.

Ве­ли­ки зна­чај при­да­је­те по­ро­дич­ној пра­во­слав­ној тра­ди­ци­ји у ко­јој је Те­сла од­го­јен?

То је јед­на од ва­жних ства­ри ко­је сам са­знао у Те­сли­ном му­зе­ју у Бе­о­гра­ду. То ме је на­ве­ло да про­у­чим пра­во­слав­ни кон­цепт ло­го­са, о то­ме ка­ко сва­ка тво­ре­ви­на – бо­жан­ска или људ­ска – у се­би по­се­ду­је ло­гос, ко­ји ту­ма­чим као ра­ци­о­нал­ни дух Бож­ји (ма­да те­о­ло­зи то мо­жда друк­чи­је де­фи­ни­шу). Ве­ру­јем да је Те­сла тра­гао за тим ло­го­сом – или оним што на­зи­вам иде­а­лом – ко­ји је у осно­ви сва­ког ње­го­вог про­на­ла­ска. По то­ме се ве­о­ма раз­ли­ко­вао од про­на­ла­за­ча као што су Еди­сон или Мар­ко­ни, ко­ји су кре­и­ра­ли ра­де­ћи на ли­цу ме­ста, и ја Те­сли­ну је­дин­стве­ну спо­соб­ност кре­а­ци­је при­пи­су­јем ње­го­вом пра­во­слав­ном по­ре­клу.

Ка­же­те да су по­то­ње ге­не­ра­ци­је на­уч­ни­ка мо­гле да се угле­да­ју не са­мо на Те­сли­не „разорне” про­на­ла­ске не­го и на сам про­на­ла­зачки про­цес. Ко­ри­сти­те из­раз „иде­ал” да опи­ше­те че­му је Те­сла стре­мио? 

Не­ки про­на­ла­за­чи су до от­кри­ћа но­вих уре­ђа­ја до­ла­зи­ли прак­тич­ним екс­пе­ри­мен­ти­ма и док су се ти­ме бак­та­ли раз­ви­ја­ли су иде­ју, или мен­тал­ни обра­зац ко­јим ће се ру­ко­во­ди­ти у ис­тра­жи­ва­њу. Док је у ми­сли­ма раз­ра­ђи­вао за­ми­сао о не­ком про­на­ла­ску, Те­сла је тра­гао за иде­ал­ним об­ли­ком тог изу­ма (за­сно­ва­ном на ло­го­су). Ка­да би до­се­гао тај иде­ал, Те­сла би те­жио да га оства­ри у фи­зич­ком об­ли­ку. Те­слин по­јам иде­а­ла је ва­жан јер су мно­ги нај­ве­ћи тех­но­ло­шки про­до­ри про­ис­те­кли не из од­го­во­ра на по­сто­је­ћу по­тре­бу, не­го као ре­зул­тат ви­зи­је о све­ту ко­ју је про­на­ла­зач на­мет­нуо.

Утицај Теслиних револуционарних изума на преображај индустрије и живота уопште неспоран је. Но, да ли сматрате да је Теслино визионарство и оно што називате „илузијама” одиграло у извесној мери и улогу у развоју технологија које запљускују свет данас?

Илу­зи­је су ап­со­лут­но и да­ље део све­та пр­о­на­ла­за­штва и пред­у­зет­ни­штва. Ни­је до­вољ­но има­ти ве­ли­ку иде­ју за но­ви про­из­вод или би­знис; про­на­ла­за­чи и пред­у­зет­ни­ци чине ствари могућим тиме што раз­не љу­де – ин­ве­сти­то­ре, оне што ра­де на раз­во­ју па­те­на­та, по­тро­ша­че и јав­ност – убеђују да су њи­хо­ве ино­ва­ци­је зна­чај­не пу­тем прак­тич­них де­мон­стра­ци­ја и при­ча­њем при­ча. Нај­бо­ље при­че су не­до­вр­ше­не, пр­о­на­ла­зач их само за­по­чне допуштајући публици да их са­ма за­вр­ши и повеже но­ву про­на­ла­за­че­ву тво­ре­ви­ну са вла­сти­тим по­тре­ба­ма и же­ља­ма. Те­сла је, на при­мер, вр­шио ве­ли­чан­стве­не де­мон­стра­ци­је за „Ве­стинг­ха­у­со­ве” ин­же­ње­ре, а они су се то­ли­ко оду­ше­ви­ли Те­сли­ним елек­тро­мо­то­ром да су са­ми убе­ди­ли Џор­џа Ве­стинг­ха­у­са да ли­цен­ци­ра те па­тен­те. Те­сла мо­жда и ни­је раз­ра­дио све де­та­ље тог мо­то­ра, али је де­мон­стра­ци­је из­во­дио на тај на­чин да „Ве­стинг­ха­у­со­ви” ин­же­ње­ри поч­ну са­ми да пре­до­ча­ва­ју мо­гућ­но­сти при­ме­не ње­го­вог мо­то­ра у трам­ва­ји­ма и фа­бри­ка­ма. Под илу­зи­јом под­ра­зу­ме­вам ту при­чу ко­ју про­на­ла­зач и ње­го­ва пу­бли­ка де­ле. Исто то је ра­дио и Стив Џобс сва­ки пут ка­да је но­ви­на­ри­ма пред­ста­вљао но­ви про­из­вод „Епла”.

Пи­шу­ћи о Те­сли­ној сек­су­ал­но­сти на­пу­сти­ли сте прин­цип да сво­је на­ла­зе пот­кре­пљу­је­те до­ку­мен­ти­ма и чи­ње­ни­ца­ма, из­нев­ши без ика­квих ма­те­ри­јал­них до­ка­за хипотезу да је био хо­мо­сек­су­а­лац. Зар не мислите да се од­но­си којима илуструјете ову претпоставку могу пре свега тумачити блискошћу и другарством који се развијају између особа истог пола и који немају никакву подлогу у хомосексуалности? Другарство је познато од памтивека у свим културама и само мали проценат блиских односа између особа истог пола има предзнак хомосексуалности.

Фото: Политика

Фото: Политика

Пре све­га, ниг­де у књи­зи не ка­жем да је Те­сла био хо­мо­сек­су­а­лац.  Хо­мо­сек­су­ал­ност је ме­ди­цин­ско-би­о­ло­шки тер­мин ко­ји да­нас упо­тре­бља­ва­мо јер прет­по­ста­вља­мо да по­сто­ји „на­уч­на” осно­ва за сек­су­ал­ну ори­јен­та­ци­ју не­ке осо­бе, да се не­ко ра­ђа као хо­мо­сек­су­а­лац или хе­те­ро­сек­су­а­лац. У Те­сли­ној ери, љу­ди ни­су има­ли та­ко ка­те­го­рич­не ста­во­ве о сек­су­ал­ној ори­јен­та­ци­ји па сам во­дио ра­чу­на ка­ко да на­зо­вем ње­го­во по­на­ша­ње. Ре­шио сам да из­не­сем до­каз ко­ји сам на­шао у пи­сми­ма а ко­ји се од­но­си на ње­го­во при­сно при­ја­тељ­ство са не­ко­ли­ко му­шка­ра­ца. Да, ја ну­дим до­каз, али же­лим да чи­та­лац сам од­лу­чи ка­ко ће га про­ту­ма­чи­ти.

Те­сла је на­мер­но по­ти­снуо сво­је сек­су­ал­не же­ље и цео жи­вот по­све­тио на­у­ци. Не би ли, он­да, тре­ба­ло да га сма­тра­мо мо­на­хом на­у­ке, ка­кав је оди­ста био? Ни­је ли у овом слу­ча­ју реч о фа­на­тич­ној по­све­ће­но­сти ра­ду као и код Ле­о­нар­да да Вин­чи­ја, о чи­јој хо­мо­сек­су­ал­но­сти се на сли­чан на­чин го­во­ри, упр­кос ака­дем­ској са­гла­сно­сти да ни­је имао ни­ка­кве сек­су­ал­не од­но­се? Не би се ре­кло да је Те­сли­на сек­су­ал­на ори­јен­та­ци­ја бит­но ути­ца­ла на ње­гов ин­те­лек­ту­ал­ни рад и на­уч­на до­стиг­ну­ћа. Или ми­сли­те да је­сте?

Ду­го сам се нећ­као да ли да уоп­ште рас­пра­вљам о Те­сли­ним при­сним при­ја­тељ­стви­ма са му­шкар­ци­ма и чи­ње­ни­ци да ни­је био бли­зак ни са јед­ном же­ном. На јед­ном ни­воу, ње­го­ве ве­зе ни­су ну­жно ути­ца­ле на ње­го­ве про­на­ла­ске и мо­жда се њи­ма не тре­ба ба­ви­ти у књи­зи о тех­но­ло­ги­ји. На дру­гом ни­воу, те ве­зе су ипак ути­ца­ле. Те­сли се ука­за­ла ње­го­ва ве­ли­чан­стве­на ви­зи­ја елек­тро­мо­то­ра док је ше­тао бу­дим­пе­штан­ским пар­ком са сво­јим при­ја­те­љем Ан­то­ни­јем Си­ге­ти­јем. Исто та­ко, Те­сла је до­жи­вео нер­вни слом 1904–1905. де­лом и због то­га што је ње­гов дра­ги при­ја­тељ Рич­монд Хоб­сон ре­шио да се оже­ни. Као по­сле­ди­ца тог сло­ма, Те­сли­на ка­ри­је­ра про­на­ла­за­ча је пре­ки­ну­та. Те­сли­ни од­но­си са овом дво­ји­цом ду­бо­ко су об­ли­ко­ва­ли ток ње­го­ве ка­ри­је­ре и све што је био ка­дар да по­стиг­не.

Ка­ко би­сте у две ре­че­ни­це мла­ди­ма из да­на­шње ге­не­ра­ци­је об­ја­сни­ли ко је био Те­сла?  

е­сла је био ве­ли­ки про­на­ла­зач ко­ји је по­се­до­вао сме­лост да са­ња ве­ли­ке сно­ве и од­би­јао је да при­хва­ти свет она­кав ка­кав је за­те­као. Ње­го­ве иде­је о на­из­ме­нич­ној стру­ји су осно­ва на­чи­на на ко­ји се стру­ја ди­стри­бу­и­ра по це­лом све­ту и он је од­ва­жно пре­до­чио ви­зи­ју све­та где ће се ин­фор­ма­ци­је ма­сов­но пре­но­си­ти и мо­ћи ће да их ко­ри­сти сва­ки по­је­ди­нац ко­ји има при­јем­ник „не ве­ћи од џеп­ног са­та”.

Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.