БЕОГРАД: Веза матице и Срба у дијаспори и региону мора да буде нераскидива

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Потпредсједник Скупштине Србије Ђорђе Милићевић истакао је да је држава Србија матица свих Срба у дијаспори и региону, да брине о њима ма гдје да живе, те да веза са њима мора бити јака, стална и нераскидива.

„Очување српског идентитета је заједнички задатак, а предуслов је наше јединство“, рекао је Милићевић на сједници Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, којој су присуствовали представници Републике Српске и других Срба из региона.

Милићевић је позвао све Србе у региону да буду јединствени, без обзира на различита политичка мишљења, те истакао да брига о скоро два милиона Срба изван Србије није сам уставна и законска, него, прије свега, и морална обавеза и да од тога Београд неће одустати.

Предсједник Одбора Иван Костић рекао је да српско питање у региону треба да постане државно питање свих будућих влада Србије, те истакао да Срби свуда у свијету треба да говоре о својим страдањима и да организују изложбе, као што је о Јасеновцу, и у Сарајеву и Подгорици и свуда гдје живе, исто као што Бошњаци промовишу своја страдања.

Он је оцијенио да у свим главним градовима држава региона, гдје живе Срби, треба основати српски културни центар, као што постоји „Српска кућа“ у Подгорици.

Костић сматра да треба ревитализовати и Савјет за односе са Србима у региону, на челу којег је предсједник Србије, те усвојити у парламенту декларацију о заштити права Срба у региону.

Замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта упозорио је да је положај око два милиона Срба у региону тежак, а да је најтежи у Хрватској, Федерацији БиХ /ФБиХ/, Црној Гори и Албанији, гдје се врши системска дискирминација.

Он је додао да је у БиХ и Хрватској проблем са двоструким стандардима у суђењима за ратне злочине и да се стално одржава теза да су Срби агресори и злочинци, а Хрвати, Бошњаци и Албанци жртве.

Линта је подсјетио да је Срба у ФБиХ прије рата било више од 500.000, а сада их је око 56.000 и да су тамо грађани не другог, већ трећег реда.

Он је истакао да Република Српска треба да користи Споразум о специјалним паралелним везама са Србијом и да треба да јој се врате отете надлежности из Дејтонског споразума.

Представници Срба из Црне Горе Јелица Стојановић и Андрија Мандић указали су на велику дискиминацију према Србима, српском језику и ћирилици, која је готово нестала у Црној Гори, као и на покушаје да се српски замијени „црногорским језиком“.

Мандић је предложио да Одбор за безбједност Скупштине Србије саслуша људе из безбједносних структура Србије у вези са тврдњама Подгорице да су од Србије добили главне доказе о наводном покушају државног удара у Црној Гори.

Према његовим ријечима, не треба дозволити да Мило Ђукановић користи српске структуре за своје антисрпске пројекте.

Предсједник Демократске партије Срба у Македонији Иван Стојиљковић оцијенио је да је у Македонији са „тиранском платформом“ направљен политички атентат на српско-македонске односем, те додао да он уопште није забринут због кампање против њега и наводних прислушкивања.

„Све те глупости са прислушкивањем имају за циљ да застраше Србе у Македонији“, рекао је Стојиљковић, који је додао да и „ваздух који се дише у Македонији, контролише САД“ још од 90-их година.

Представник Срба из Хрватске Миле Хорват, је у име Милорада Пуповца, рекао да након измјена Закона о пребивалишту, Срба у Хрватској има око 120.000, а не 187.000, те да постоји опасност да на сљедећем попису у тој земљи њихов број буде испод потребног процента, због чега ће изгубити бројна права из уставног закона.

Он је рекао да у фиокама у хрватском правосуђу чека још 500 активних оптужница против Срба и да је питање времена када ће се активирати, те оцијенио да Срби у Хрватској немају уопште медијски простор, с обзиром на то да годишње имају укупно два часа и 15 минута програма.

РТРС, Срна

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.