БЕОГРАД: Студенти осудили петицију, бране колеге из Црне Горе

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Студентски парламенти неколико државних факултета универзитета у Београду, Нишу, Новом Саду, Косовској Митровици и Крагујевцу оштро су у среду осудили интернет петицију којом се тражи „укидање повластица студентима из Црне Горе“. Академци су у среду коментарисали како је петиција и злонамерна, али и нетачна, јер Црногорци у Србији и немају никакве повластице, већ плаћају школарину као и сви странци. Могућност да буду буџетски студенти имају Срби из Црне Горе, као и из осталих бивших СФРЈ република, али и свих осталих држава.

– У моментима када се најављује улазак Црне Горе у НАТО, чини се да би заговорници ове петиције желели да додатно посеју семе раздора између грађана Србије и Црне Горе, да створе неприродну поделу на „наше“ и „њихове“ међу истим народом, а све то преко леђа студената. Да испадне да се не познајемо, да немамо појма ко смо и шта смо, да бисмо сутра, за рачун неког другог, моћног, злог и великог, могли лакше да се мрзимо – упозорава Студентски парламент Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. – Један од захтева је и да у Београду у статусу буџетског студента могу да се школују само они који су средњу школу завршили у Србији и „којима родитељи овде плаћају порез“. Шта је следеће – да се забрани да у Београду студирају и Срби из Републике Српске, из осталих држава у региону и дијаспори, којима је то једина шанса да стекну високо образовање на матерњем језику? Да није следећи корак можда забрана студирања у Новом Саду студената из других делова Србије?

Један од студената који стоје иза саопштења, Јован Алексић, докторанд историје на овом универзитету, сматра да је тренутак у којем се „гура“ оваква петиција веома осетљив. Иза свега је, каже, тенденција да се посвађа један народ у две државе.

– У Црној Гори и данас, после свих притисака, трећина становништва је српска. Када би се остварили захтеви петиције, ми бисмо искључили тај део свој националног корпуса – сматра Алексић.

Његов колега Богдан Пантић, студент мастер студија историје на Универзитету у Новом Саду каже да је бесмислено да петиција тражи укидање повластица Црногорцима, кад оне и не постоје, већ студирају као странци.

– Шта је следеће? Да тражимо укидање могућности буџетских студија Србима из Хрватске, БиХ, па би после тога могло да дође и Косово на ред? – пита се Пантић. – Свако ко је потписао петицију, када би погледао три колена уназад, пронашао би бар једног претка који је пореклом из Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине.

Новости

Тагови: , , , , , , ,

2 коментара

  1. Duško Srećković каже:

    da plate ,nego šta,vreme bratstva je prošlo,ušli smo u tržišnu ekonomiju.Tako su braća htela.Da svako plati što potroši.Dosta smo ih mi pomagali,pa ni tada nam nisu bili zahvalni.Sve se plaća,pa i škola…

    • pera каже:

      čista demagogija parlamenta na naučnoj bazi. Treba pragmatično posmatrati .Budžet je prazan kada ga napune svi a ovi iz Crne gore žele da budu odvojeni pa neka sudiraju u Crnoj gori pogotovu što je jezik ovde za njih drugi.
      Ima CRNOGORACA koji su ovde pa se nisu baš potrudili da demantuju sugradjene da sa auktotonim držanljanstvom ublaze razorr pri odvajanju i slično nego ovde im je lepo jer su ostvarili sve.
      Mora da je ovde za „DŽ“ studiranje.
      Što neko nije to napisao pa da vidim o šta je razlika u ceni samog studitranja.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.