БЕОГРАД: Стотине захтева за „јутрење” са премијером

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

„Затрпани смо позивима, што телефонским, што на мејлу, а многе дописе људи сами предају на писарници.” Тако су нам јуче у Прес-служби Владе Србије одговорили на питање какав је одзив грађана за јутарњи пријем код премијера. Само у првих пет сати откад је пријављивање званично почело, стигло је, како кажу, више од 500 захтева, а дописа стижу и даље, из минута у минут.

Први круг састанака заинтересованих грађана с Вучићем заказан је за 8. јул, од 5.30 до 8.30, а засад је највећа брига да ли ће и на који начин у његовом кабинету стићи да потврдно одговоре на што већи број позива за пријем.

„Очекујемо да ћемо захтеве наредних дана бројати у хиљадама. С обзиром на то немогуће је сада рећи колико ће дуго премијер разговарати са онима који буде примљени и да ли ће то трајати пет минута, минут или пола сата. То ће зависити пре свега од тема о којима свако појединачно буде желео да говори”, објашњавају за „Политику” у Влади Србије.

На наше питање ко ће имати приоритет приликом овог „јутрења”, они одговарају да ће то бити људи са „најтежим социјалним и економским проблемима и уопште оним ставкама које влада као институција може да реши”.

„Ту долазе у обзир разне теме, од неке здравствене помоћи до судског спора за категорије попут мајки које покушавају да обезбеде алиментацију, како такви људи не би обилазили хиљаду шалтера и губили време, а неопходно им је да се што пре реши проблем. То је оно што је најизводљивије и што се најбрже може учинити. Свесни смо да би генерално могло да буде и нереалних захтева за које влада није адреса”, наводе у Немањиној.

Као првог представника државе који је дошао на идеју да масовно разговара са грађанима многи памте некадашњег гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића. И данас се препричава да је интересовање за пријем код реформатора националне валуте који је зауздао вртоглаву инфлацију било такво да су се испред здања у којем је радио формирали дуги редови.

На такав корак се 2013. одлучила и потпредседница владе Зорана Михајловић, тада министарка енергетике, наводећи да јој у кабинет пристиже много писама. Сличну праксу је примењивало или и данас примењује више градоначелника у Србији. Међу њима је и први човек Београда Синиша Мали, који је обичај да прима грађане увео пре више од годину дана. Пре деценију и по, разговоре са суграђанима водио је и Велимир Илић, док је био на челу Чачка.

Драган Марковић Палма каже да је у Јагодини ту традицију увео пре 12 година, а за „Политику” на питање каква су му искуства одговара да је то веома тешко и да не могу сви да буду задовољни, јер готово увек буде огроман број заинтересованих.

„Али онима који стигну до нас успемо да олакшамо ситуацију, да поделе своју муку са неким ко ће их саслушати. Сматрам да је поред обавеза које има премијер, одлука да се на овај начин састаје и прича са људима веома корисна. Не знам да ли ће моћи да стигне да прими баш све из целе Србије, али оно што је битно је да се као председник владе не изолује и не одаљи од грађана, са не буде како им се обраћа само пред изборе, већ да стално решава њихове проблеме”, објашњава Марковић.

У Влади Србије истичу да би гужву требало да растерети и чињеница да ће премијер, док влада буде радила ван Београда, у неком од градова Србије, и тамо организовати састанке са грађанима: „Зато смо и замолили све оне којима то није неопходно да на пријем не долазе у Београд, већ да тај пријем захтевају у својим градовима, где ће им то бити доступније”.

За градоначелника Јагодине и лидера Јединствене Србије кључно је било да за пријеме заинтересованих створи „уиграну екипу која је омогућила да дневно на ред дође између 1.200 и 1.800 људи”.

„Функционисало је тако што сам буквално по неколико секунди разговарао са сваким појединцем. Питали бисмо га шта жели и одмах бих му одговарао има ли изгледа да се његов проблем реши или не. Али имао сам у тиму 30 људи који су били задужени да узму податке од тих грађана и прикупе све што треба. Некима смо после слали коначан писани одговор. Све је зависило од тога шта неко тражи и какво је његово питање, а тема је било и биће их – од игле до локомотиве”, препричава Марковић своја искуства.

Политика

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.