БЕОГРАД: Плашт кнеза Лазара и Похвала монахиње Јефимије у Старом двору

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Средњовековне драгоцености из ризнице Музеја Српске православне цркве биће изложене од 16. до 19. априла

У току „Дана Београда”, од 16. до 19. априла, уз многобројне културне садржаје, Београђани ће моћи да виде и два јединствена предмета из српске средњовековне историје. Тих дана, у Старом двору, биће изложени одора односно плашт кнеза Лазара Хребељановића и чувена Похвала Јелене Мрњавчевић, односно монахиње Јефимије, у част овог владара. Оба артефакта потичу из збирке Музеја Српске православне цркве. Владимир Радовановић, управник ове ризнице, каже да је реч о малобројним аутентичним предметима који су сачувани из епохе Хребељановића.

– Ово су два јединствена предмета од текстила. Плашт потиче из друге половине 14. века и у њему је кнез Лазар сахрањен после Косовске битке. Јефимијина Похвала настала је после његове погибије на Косову, у периоду владавине деспота Стефана Лазаревића, а начињена је као покров за његов сандук односно кивот. Израђена је на црвеној свили, позлаћеном жицом и један је од три рада које је монахиња Јефимија оставила иза себе. Похвала је значајна и из историографских разлога, јер са ње можемо „прочитати” да је у време настанка Похвале деспот Стефан био у бици код Ангоре – објашњава Радовановић.

Текст Похвале, додаје он, има и песнички карактер па се сматра уједно најстаријим очуваним средњовековним књижевним делом код Срба и првим чији је аутор женског рода.

За плашт се по начину ткања претпоставља да је настао у италијанском граду Лука, чувеном широм Европе по изради одоре за владаре у средњем веку.

– Овај предмет на себи, осим пропетих лавова односно грифона, има сачувано дугме на којем је шлем с волујским роговима – грб кнеза Лазара. Занимљиво је да део одоре недостаје, јер су монаси давали нити плашта као реликвије верницима који су долазили да се поклоне моштима, а ови би их потом чували у својим домовима као највеће светиње – истиче Радовановић.

Оба предмета доспела су у фонд Музеја СПЦ за време Другог светског рата.

– После Косовске битке, кнез Лазар је сахрањен, умотан у плашт и с Похвалом на сандуку, у манастиру Раваница. Кад су тамошњи монаси кренули у избеглиштво, пренели су мошти и кивот у Врдник, који се од тада назива Сремска Раваница. За време Другог светског рата, ова богомоља се налазила на тлу Независне државе Хрватске, па је похарана. Главна заслуга за спасавање моштију светог кнеза Лазара, плашта и Похвале монахиње Јефимије припада професору Радославу Грујићу, тадашњем управнику Музеја СПЦ, који је ове реликвије у току рата донео у Београд – закључује Радовановић.

Политика

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.