БЕОГРАД: Енесу Халиловићу уручена награда „Меша Селимовић“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Књижевнику Енесу Халиловићу данас је на великој сцени Народног позоришта у Београду генерални директор и главни уредник компаније „Новости“ Ратко Дмитровић уручио престижну награду за књигу године „Меша Селимовић“.

Халиловићу је ово значајно признање донела песничка књига „Зидови“ у издању Албатрос плуса која је од Великог жирија, у коме је ове године било 49 књижевних киричара, историчара, теоретичара, добила 22 гласа док се на другом месту са 14 гласова нашла друга песничка књига Николе Вујчића „Свецфочење у издању НБ „Стефан Првовенчани“.

Дмитровић је лауреату који је 27 добитник овог признања уручио плакету-рељеф са ликом Меше Селимовића ( Рад Мирослава Д Савића) и новчани износ.

О значају награђеног дела говорило је двоје чланове Великог жирија који су дали своје гласове Халиловићевом делу Јасмина Тонић и Зоран Богнар.

Тонићка је своју беседу насловила „Зидање поезије“ и којој са жаљењем констаује да „у времену садашњем у којем поезија, према речима Халиловића, као важна живи на маргини, али ту и опстаје као пузавица која се пење уз неки зид“.

„Говорећи о стваралачким принципима утканим у сопствени песнички свет, Халиловић, спонтано и интуитивно успоставља невидљиви поетички дијалог са својим претходником, Селимовићем, констатујући да онај који зида литературу, њоме савладава зидове у себи и зидове око себе, јер кад казујемо, ми идемо главом кроз зид, то је потребно и нама и саговорнику који нас чека иза зида: онај који казује увек ће наћи саговорника који жели да га чује“ наставила је Тонићева.

Она сматра да „говорити о поезији данас значи говорити о зидовима који су свуда око нас и у нама, о свему што чини актелни тренутак, али и микрокосмос појединца, о форми и сензацији, а да је књига „Зидови” по много чему несвакидашња у новијој српској лирици, пре свега по својој композицији, математички прецизно устројеној, и песничком поступку који се приближава принципу математичке анализе, у потпуности сагледава тему омеђености људског кретања у границама датог и човекову окруженост зидовима, кроз казивање о зиду и тумачењу његове историје и трансформације“ нагласила је Тонићева.

Богнар у есеју о награђеној књизи под насловом „Прескочити себе – значи прескочити сваки зид“ каже да је Халиловић особен песник превасходно по томе што је поетичко-филозофске епохе и њихове књижевно-поетске трагове доводио у нови контекст, а свет је за овога песника, са становишта дубоко укорењеног мита свакодневнице, отворена позорница на којој се живот одиграва у свим својим контроверзним значењима.

Богнар примећује да се у „Халиловићевој поезији и прози појављују засенчене епифанијске визије, које нису само став аутора, већ су оне израз дилема у времену, израз су човекових унутрашњих, интимних зачуђености“.

Подсетивши на Халиловићев богати песнички и прозни опус Богнар каже да „мисаона исходишта његовог стваралаштва би остала у сфери рационалног или ирационалног поимања живота, да он није визионар и трагач у језику и у структуирању стиха и песме.које поседују ретку интуитивну снагу, језичко-стилске прегнантности, мисаоне и идејне заокружености“.

„Реч је, констатовао је Богнар, о поливалентној поезији исписаној оштрим алегоријским колоритом што говори да су ове песме израсле из густине и драматичности доживљаја, из смисла за сажимање и свођење на битне дијалектичке пулсације живота“.

Богнар је закључио да је „песник креативно повезао, створио унутрашње континуитете и један, готово непоновљив, лични увид у суштину човековог трајања са свим његовим онтолошким успонима и падовима од химничности до алијенације“.

Халиловић је уместо беседе у којој би се захвалио на признању изговоиро нову поему написану за ову прилику „Друмови ума“.

Халиловићеве стихове из наградне књиге читао је глумац Небојша Кундачина.

Танјуг

Тагови: , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.