БАТАКОВИЋ: Србија у Бриселу изгубила све

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Пораз Косова у Унеску је само тренутна победа Србије и не би требало удесетостручити напоре до следећег захтева да Косово буде примљено у Унеско, сагласни су саговорници емисије „Свет са Спутњиком“, Душан Батаковић и Јован Ћирић. Они сматрају да би за Србију било најбоље да се преговори о КиМ врате под окриље УН.

„Показало се да кад Србија држи до себе, кад не иде линијом попуштања и удварања великим силама, када оштро и бескомпромисно брани своје интересе, онда неки резултат може да се постигне. Међутим, све ово није разлог за претерано радовање. Ово је прва рунда и сигурно је да ће се велике силе боље организовати до следећег гласања“, изјавио директор Балканолошког института САНУ Душан Батаковић.

Директор Института за упоредно право Јован Ћирић такође оцењује да је Србија добила само једно полувреме.

„Тешко да је ово победа. Имамо шансу да у реваншу нешто остваримо. Ипак, број земаља које су подржале улазак Косова у Унеско је врло велики. Треба удвостручити напоре, шансе увек постоје и треба се борити“, каже Ћирић.

Батаковић, који је и члан некадашњег београдског преговарачког тима, сматра да се питање односа Београда и Приштине не може ставити на страну, па решавати питање Унеска.

„То је део истог проблема и за сада не видим баш велики број опција, с обзиром да је актуелна влада у Бриселу учинила велике уступке Приштини, а Приштина није узвратила никаквим реципрочним уступком. Ово је прва победа у низу пораза и зато је важно да се укупна косовска политика промисли и да се промени стратегија. Досадашња политика, осим ове око Унеска, није дала опипљиве резултате. Наиме, Србија је до сада у Бриселском дијалогу изгубила све, а Албанци су све добили и још су награђени потписивањем ССП-а“, каже Батаковић.

Саговорници емисије „Свет са Спутњиком“ сматрају да ће притисци уочи следећег гласања бити много већи. Они су сагласни да је идеја садашње владе да се питање културне баштине премести у Брисел.

„Зато треба удесетостручити напоре не би ли ову ситуацију довели до тога да се на неком трећем месту о томе поведу преговори. Мислим да су УН најбоља адреса, ми нисмо чланица ЕУ, а разговарамо под њиховим окриљем. Ако смо чланица УН или ОЕБС-а, онда су то места где би ми требало да тражимо преговоре око културне баштине. Кад постану члан Унеска, с нашим манастирима могу да раде шта хоће. Кукњава неће значити, а њихов коначни циљ није да остане српска баштина него да је предају албанској православној цркви и да се то изузме из власништва СПЦ“, каже Батаковић.

Он подсећа да је са Мартијем Ахтисаријем преговарао о томе и да је албанска страна признала да је то власништво СПЦ, а да данас девет година касније, они то већ називају не само косовском него и албанском баштином и изврћу историјске чињенице.

За нас би било најбоље да се разговори о Косову И Метохији врате у УН, и то углавном зависи од САД, а чини ми се да је утицај, односно мека моћ Америке све слабија, да није као пре десетак година. Можда то показује и ово гласање о Косову у Унеско, каже Ћирић.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.